K o z a r e, Grdelica, Serbia.
Da, sve ovo je moj Zavičaj.
Zato ću pisati o svemu što ima veze sa ovim prostorima.
Da hvalim ono što je lepo.
Da obeležim ono što mi smeta i što ugrožava ljude i dobra na ovim prostorima.
Da to podelim sa drugima.
Istražitelji UNMIK-a su u izveštaju Haškom tužilaštvu iz novembru 2003, pozivajući se na svedočenje Albanaca učesnika u zločinima nad Srbima, zaključili da su kompletan organizovani kriminal u južnom delu Kosova i Metohije kontrolisali pećki i prizrenski klan braće Ramuša i Dauta Haradinaja.
Ramuš Haradinaj i Bernar Kušner
"Prema jednom svedoku, Daut Haradinaj i Naim Maljoku su bili lično odgovorni za Peć, Đakovicu i sve do Junika i linije koja ide kroz Metohijsku dolinu do Mališeva. Maljoku je veoma moćan i skoro jednak partner Ramušu. On je finansirao i donosio veliku količinu oružja za vreme rata i jak je u poslu sa narkoticima. U sektorima Prizrena, Suve Reke, Orahovca, Uroševca i dela opštine Mališevo bila je još jedna grupa, autonomna, ali pod uticajem Ramuša i Dauta Haradinaja. Vođe su Islam Kastrati, Šićuri Ćeljaj i Džavid Elšani. Elšani je iz sela Pirane pored Prizrena, dok su Kastrati i Ćeljaj iz Prizrena. Bio je uključen i OVK komandant u Uroševcu kog su zvali Naser, a koji je obezbedio drugu grupu sa zarobljenim Srbima iz te oblasti", piše u izveštaju.
Daut Haradinaj je bio glavni u OVK bazi u Tropoji od 1998. godine, a svedok na kog se pozivaju istražitelji UNMIK-a često je tamo boravio i "lično komunicirao sa Dautom i Ramušem".
"Ramuš je dao striktna naređenja svim lokalnim komandantima da mu prijave ako uhapse nekog Srbina. U oblasti Đakovice značajan deo je urađen uz pomoć Džafera i Genca Požegua i izvesnog Nasera, koji je pre rata bio vulkanizer. U oblasti Prizrena Džavid Elšani je bio veoma aktivan u hvatanju živih Srba. Uživao je da ih muči. On je bio šef vojne policije OVK. Elšani je organizovao dva kampa za zarobljene Srbe u severnoj Albaniji", navodi se u izveštaju.
Svedok je dao i ime izvesnog člana OVK Dauta Lauše iz Suve Reke, koji je pomagao u prikupljanju Srba. Daut i Ramuš, a posebno Daut, imaju ekstremno dobre odnose sa Bliskim istokom i Turskom. Mnogi islamisti su došli u OVK baze u Tropoji i Kukešu pre i za vreme rata.
Drugi svedok je pomenuo ime vezano za trgovinu organima: Alija Ljuljaj iz Elbasana (u Albaniji). U istim je "poslovnim aktivnostima" i sa dobrim kontaktima u Turskoj i drugim zemljama u tom regionu. On je njima donosio novac od prodaje organa.
Na pitanje ko su to oni, svedok je odgovorio: "Pa, Džavid... i još nekoliko njih. Džavid nema dušu, ne smeta mi da pomenem njegovo ime u vezi sa ovim poslom". Drugi svedok je pitan za Aliju Ljuljaja, na šta je odgovorio da ga poznaje i da je on rođak Islama Kastratija i Šićuri Ćeljaja i dobar drug sa Dautom. Svedok je potvrdio da je Džavid Elšani duboko umešan u posao trgovine organima, a kada je pitan za Ćeljaja i Kastratija, odgovor je bio: "Pa... sranje, dobro... logistika... razgovraćemo kasnije...", piše u svedočenju istražitelja UNMIK-a.
............................................ Foto strip
Da li je razgovor tekao ovako ....
U nekoliko navrata sam, na ovom Blogu, pisao o gospodi (?) iz naslova ovog posta.
Pisao sam o ciničnom ponašanju Kušnera i o njegovoj čuvenoj izjavi o smanjenom broju ubijenih srba u odnosu na proteklu sedmicu (kada ih više nije ni bilo na Kosovu odnosno kada su, uz prećutno odobravanje okupacionih snaga, proterani iz svojih domova) (link).
Pisao sam i narcisoidnom Bilu Klintonu koji je došao da, na Kosovu, OTKRIJE SPOMENIK SAMOM SEBI, a koji je kao "poznavalac istorije" svojevremeno izjavio da su Srbi "divlje pleme koje je izazvalo dva svetska rata".
Evo tog teksta od 11 jula 2010. godine.
citat...
Jedan raniji povratak na mesto zločina sam propustio da vam prikažem. Ako hoćete - pogledajte.
Čovek (da li je?) došao da otkrije spomenik samom sebi!!!!
Kakav NARCIS.
Ne zabeležen u Svetu i u Istoriji.
Otkriti spomenik samom sebi!!!
To normalan čovek nikada, ama baš nikada ne bi uradio.
Pa to nije radio ni Tito.
Ni Staljin.
Ni Kastro.
Ni Sadam.
Ama baš niko. Ili ja nisam čuo ni pročitao negde za tako nešto.
Ova imena sam naveo zato što su to ljudi kojima je verovatno svojevremeno podignuto najviše spomenika za života. Ali oni ih nisu otvarali sami sebi.
Ja se samo nadam da će jednog dana Albanci saznati istinu.
Istinu da su ih njihovi kriminalci, narko bosovi i narko dileri pljačkali i lagali. Da su od te pljačke gradili sebi zamkove i dvorce.
Evo kičeraja koji se zove kuća Ramusha Haradinaja.
Ispod fotografije stoji: - Former PM Ramush Haradinaj's House in Arberi/Dragodan. I personally think it looks more like a public swimming pool than a multi-million dollar house...but oh-well!
Prevod: - Kuća bivšeg premijera Kosova Ramusha Haradinaja u Arberi/Dragodan. Ja lično mislim da ona više liči na javni bazen od više miliona dolara nego na kuću.
E TI NEKI NOVI ALBANCI ĆE ONAJ MONSTRUM OD SPOMENIKA I OVE KIČ GRAĐEVINE JEDNOG DANA PRETVORITI U PRAH I PEPEO.
Pisao sam o Bleru (Blairu - Bliaru) i povratku na mesto zločina. (pročitajte ovde).
Tamo imate i prenešen jedan komentar sa YouTube bLIAR-ovog sunarodnika:"Blair do the right thing and shoot yourself". prevedeno: "Blair (ili bLIAR kako ga ja zovem) učini pravu stvar i ubij se".
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Pomalo neverovatno zvuči da navodni humanista, Bernard Kušner, kao prvi administrator UMNIK-a na Kosovu i Metohiji ne zna ni za ubistva, ni za žutu kuću, a na pomen toga se pred Srbima smejao i izigravao iznenađenost. Uostalom, samo su takvi i mogli da donesu odluku da bombarduju Srbiju, ubijaju i ruše zemlju, da bi deceniju posle toga odigrali još jedan “ples sa đavolom”.
Zejnel Zejneli: Situacija na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine, iznedrila je niz ličnosti, koje su zarad nekih svojih interesa, ili iz nekih drugih razloga odjednom shvatili da je bavljenje politikom na Kosmetu unosno zanimanje. Mnogima od njih, koji su do tada bili potpuno anonimni, godilo je što su počeli da ih nazivaju liderima, što su počeli da se sastaju sa važnim ličnostima kako u Pokrajini Kosovo i Metohiju, tako i sa predstavnicima partija i vlasti u Srbiji. Najviše godilo da se sastaju sa predstavnicima međunarodne zajednice, UMNIK-a ili EU, ambasadorima zemalja koje su Srbiju (znači i Kosmet) nemilosrdno bombardovale. Takvi su počeli rado da daju izjave za medije, donose odluke u ime Srba, obećavaju, postaju ministri, učestvuju u vlasti "Kosovske republike"
Odluka SB na koju je Slobodan Milošević pristao, da NATO snage uđu samo na teritoriju Kosova i Metohije ali tek kada se donese Rezolucija 1244 SB koja je garantovala suverenitet Srbije u ovoj našoj južnoj Pokrajini, akterima plana o bombardovanju SRJ i kasnijim kreatorima takozvane države Kosovo nije odgovarala. Srbiji je omogućila izvesnu prednost, a svim učesnicima zločinačkog poduhvata protiv jedne suverene države i danas stvara glavobolju. Drugo je pitanje zašto Srbija, naročito poslednjih godina, nije u dovoljnoj meri iskoristila ovu prednost, dajući prednost EU; zašto sprovođenje Rezolucije nije bilo prvo i najvažnije pitanje, ma koliko minimalne prednosti ona davala ne samo oko ostvarivanja suvereniteta, već i oko povratka 1000 policajaca i vojnika koji bi makar čuvali manastire i crkve; kao i insistiranje na povratku proteranih
Šta se sve događalo juna 1999. godine, znaju samo oni koji su doživeli užas jednog potpuno nepotrebnog rata koji se zbio na Kosovu i Metohiji. Ogromna vojna sila ušla je, kao što je poznato, sa nekoliko strana na Kosmet. Prema priznanju tadašnjih čelnika NATO-a, bilo je 50 hiljada do zuba naoružanih vojnika, a oružje se nije moglo izbrojati. Uglavnom, ušli su na Kosmet sa zadatkom da zaštite Albance od terora Srba i srpske policije i vojske. U trenutku kada se policija i vojska povlačila sa Kosmeta, shodno pomenutoj Rezoluciji, NATO – čelnici nisu mogli da zatvore usta od zaprepašćenja i iznenađenja. Pored vojske i policije, ulicama Kosmeta prema centralnoj Srbiji kretali su se tenkovi, topovi, kamioni, rakete, razne vrste naoružanja, i nažalost narod bežeći pred terorom pripadnika OVK, a tada su shvatili da za 78 dana bombardovanja nisu uspeli da unište ni živu silu, ni tehniku i naoružanje. Jedine žrtve su bili civili, kako Srbi, tako jednako i Albanci i drugi građani. Ali, za Srbe i druge nisu ni marili, a za Albance koje su namerno gađali napalm i ostalim bombama, kao na primer one iz sela Koriša koji su se vraćali svojim kućama, govorili su da je reč o kolateralnoj šteti. Za sve koje su u tih 78 dana bombardovanja poubijali kasnije su optužili srpsku policiju i jugoslovensku vojsku, govoreći da je reč o “zločinačkom poduhvatu”.
Kušnerova Uredba
Pravi zločinački poduhvat, ustvari, dogodio se pri dolasku “NATO-spasilaca”. Srbi i nealbanci bili su lovina pripadnika OVK, ali i drugih Albanaca koji su se vratili iz izbeglištva iz Albanije i Makedonije, a NATO-sila nemi posmatrač i, naravno, saučesnik. Oni su ubijali, bili lovci na svoje nekadašnje komšije, poznanike i prijatelje, a Albanci iz Albanije, koji su takođe pristigli iz Albanije, pljačkali su stanove Srba u koje su se useljavali kosovski Albanci. U prisustvu vojnika NATO-alijanse, u Prištini je sa tri metka ubijen Volislav K., a u istom Mikro naselju kamenovana je od grupe Albanaca Srpkinja koja je sama živela u malom stanu. Kada je ubijena, Albanac je u njenom stanu otvorio, već sutradan, prodavnicu voća i povrća. Pored stražara Amerikanca, OVK se iživljavao nad dve sestre iz Gnjilana koje su otete ispred prodavnice hleba, o čemu postoji i pismena izjava koju niko nije ni uzeo u obzir. Ali, zato su “humanitarci”, poput Kušnera, masovno prikupljali izjave Albanaca sa Kosmeta koji su bili smešteni u logor Stenkovac u Makedoniji i više logora u Albaniji. Na hiljade takvih izjava trebalo je da potvrde zločinačke namere koje su se planirale u Srbiji. Niko nikada nije istražio ko je ubio i gde je sahranjeno telo direktora KBC-a u Prištini, odmah po sinhronizovanom ulasku NATO-snaga i njihovih saveznika OVK-a, kao i na hiljade drugih koji su tih dana bili lovina na čitavom prostoru.
Najgore u svemu bilo je to što je Srbija, koja je dozvolila ovu laku okupaciju, bila nemoćna da bilo koga zaštiti, a NATO i UMNIK nisu ni želeli da se bave time. Njihova briga je od početka bila: kako da “oslobode” Kosovo od “srpskih okupatora” i kako da svetu predoče zločine koji su činjeni na Kosmetu prema Albancima. Zato su i brojali samo albanske žrtve. Danas već pokojni Robin Kuk, odmah po ulasku engleskih “Gurki”, izjavio je da je ubijeno više od 100 hiljada Albanaca, zatim je smanjio na deset hiljada, kasnije na blizu tri hiljade, a zadržao se, kao i Toni Bler, na nešto više od 2.500 hiljade, uključujući tu i ubijene pripadnike OVK-a, kao i civile koje je poubijao NATO žestoko bombardujući Kosovo i Metohiju.
Odmah po “oslobođenju” Kosova i Metohije, tu su se sjatili svi “spasioci”: Klinton, Bler, Olbrajtova, predsednik Turske, Havijar Solana, nebrojeni predstavnici takozvane međunarodne zajednice, od predsednika do ministara spoljnih poslova, gotovo svi važni ljudi iz Evropske unije i UN, i svi sa velikom pričom o “slobodi koju su oni doneli napaćenom albanskom narodu”. To što se tih dana događalo Srbima, Romima, i nealbancima, upravo oko njih, kao i u blizini mesta gde su držali slavljeničke govore, njih se uopšte nije ticalo. Za sve njih krivica je bila u Srbiji i Miloševićevoj vlasti koja je htela da izvrši “etničko čišćenje”. Kada je posle mesec dana, od sprovedene okupacije, Kosmet potpuno etnički očišćen, kada je za samo deset dana iz Prištine proterano 40 hiljada Srba i nealbanaca, 12 hiljada iz Prizrena, 10 hiljada iz Gnjilana i iz drugih mesta, akteri “slobode” i “oslobođenja” Kosmeta nisu ni jednu jedinu reč progovorili, ni do danas. Ali, i mi retko o tome progovaramo.
Baš u to vreme, skopski nedeljnik “Start” objavio je tekst pod naslovom “Psi važniji od ljudi” u kojem piše da je prvi kosmetski administrator, lekar i humanista Bernard Kušner, čija se organizacija “Lekari bez granica” zalagala za bombardovanje Srbije, doneo Uredbu, sa pečatom Ujedinjenih nacija, o zabrani ubijanja pasa lutalica.
Mogao je da bude ubijen svako ko nije Albanac, ali ne ni jedan pas lutalica na Kosovu i Metohiji.
Tako je Kušner i cela Međunarodna zajednica koja je bombama preuzela Kosmet, kasnije omogućila da se tu formira nova država na Balkanu (demokratska i ravnopravna, kako oni kažu) koja je postala saučesnik u velikom međunarodnom zločinu koji je organizovano vršen na njenom tlu, naročito od 1998. do 2000. godine, a i kasnije. Zbog zločina koji su činjeni od strane OVK, uz odobravanje takozvane Međunarodne zajednice, pojedinačnih država i njihovih predstavnika, koji su i smislili ovaj zločinački poduhvat, pred sud bi trebalo da se izvedu i: Klinton, Olbrajtova, Vesli Klark, Toni Bler, Džejmi Šej, Havijer Solana, Kušner, Peterson, Ahtisari, svi planeri zločinačkog poduhvata, saučesnici koji su ga odobrili; kao i da se javno osude svi koji su se zdušno zalagali da se bombarduje Srbija na pragu 21. veka: pisci, lekari, umetnici, mnogi intelektualci, novinari, urednici, potpisnici raznih peticija, koji bi, ako ništa drugo, trebali da se javno izvinu srpskom narodu zbog toga što su svojim delovanjem, kao humanisti, podstrekivali zločinački poduhvat čiji je rezultat danas vidljiv u stvorenoj kvazi državi, u hororu koji se događao u Albaniji u “Žutoj kući”, što je bilo poznato akterima zločinačkog poduhvata.
Nerealna očekivanja
Da li će neko odgovarati, pokazaće vreme. Ali, sigurno je da će se krivci za bombardovanje, naredbodavci, kao i svi saučesnici jednoga dana sami identifikovati. Ma koliko Toni Bler danas govorio i pisao da se ne kaje zbog zločina koje je njegova zemlja, dok je bio na čelu države, izvršila i na prostoru bivše Jugoslavije, moraće da kaže da oseća bar malo krivice.
I ma koliko prezirali Hašku tužiteljku Karlu del Ponte, moramo priznati da je ona ipak smogla snage da javnosti saopšti da su od otetih Srba i nealbanaca, ne samo u “Žutoj kući”, već i u klinikama širom Albanije uzimani organi i prodavani bogatim biznismenima širom sveta.
I ma koliko prezirali Hašku tužiteljku Karlu del Ponte, moramo priznati da je ona ipak smogla snage da javnosti saopšti da su od otetih Srba i nealbanaca, ne samo u “Žutoj kući”, već i u klinikama širom Albanije uzimani organi i prodavani bogatim biznismenima širom sveta. Dik Marti je čitav slučaj istražio i obelodanio javno, prikupio niz dokaza, a kao vođu imenovao Hašima Tačija, glavnog komandanta OVK-a i budućeg, možda, predsednika takozvane države Kosovo.
Kako ništa nije ostalo sakriveno, ni planeri, ni akteri, ni “hirurzi”, niti prodavci i naredbodavci, niti oni koji su sebi produžili život ubistvom nedužnih ljudi, vreme koje je pred nama pokazaće čitavu mrežu hirurga, prodavaca i korisnika ljudskih organa, ali i one koji su uporno zataškavali zločin i koji su se samim tim i identifikovali. O otimanju organa od ljudi, mora da su znale obaveštajne službe SAD, Engleske, Nemačke ili Izraela. U to nema sumnje. Ali, sve je moralo ostati skriveno od javnosti kako se ne bi identifikovali akteri ovog jednog od najvećih zločinačkih poduhvata. Pošto “šta je pravda a šta nepravda” određuju oni koji su spremni da jedan zločin ili saučesništvo u njemu brane bombarderima, “pametnim raketama”, vojskom, odnosno silom, pretnjama i ucenama, jasno je da će nastojati svim silama da prekinu dalju priču o prodaji ljudskih organa, od ljudi kojima su vađeni dok su možda još bili živi.
Amerikancima, pre svega, trenutno ne ide u prilog obelodanjivanje zločina nad Srbima i nealbancima na Kosmetu i u Albaniji. Oni su od početka pokušali da sopstvenu javnost uvere kako su dolaskom na Kosmet doneli Albancima slobodu i da je Kosovo na putu demokratije. To što su oni, zajedno sa svojim saveznicima i nekim zemljama EU, praktično gazili po mrtvima da bi opravdali svoju zločinačku akciju, svrstava ih blizu onih koji su za zločine odgovarali posle završetka Drugog svetskog rata, pred Nirberškim sudom.
Naravno, sasvim sam siguran da nije realno očekivati da će se sve tako brzo i lako završiti. Suviše je krupnih svetskih “zverki” umešano u zločine na Kosovu i Metohiji i u ovaj najmonstruozniji – prodaja organa Srba i nealbanaca. Ali, treba biti strpljiv i, što je najvažnije, ne pristajati na ucene koje se sigurno vrše prema Srbiji. Sa svoje strane, današnje rukovodstvo, tužilaštvo pre svega, mora javno da optuži pred Međunarodnim sudom u Hagu sve aktere ovog zločina koji se, nema sumnje, dogodio, a ne samo Petersona. Izjave poput onih da će se razgovarati sa svima dok se krivica ne dokaže, neće doprineti rasvetljavanju ovog stravičnog čina. Može li predsednik Srbije ili bilo ko da se susretne sa Tačijem koji je još uvek na crvenoj Interpolovoj poternici? Ukoliko se to dogodi, to će značiti amnestiranje direktnih učesnika trgovine ljudskim organima na koje je Dik Marti ukazao u svom izveštaju, kao i svih zločina koji su se događali na Kosmetu uz prisustvo međunarodnih NATO-snaga, predstavnika UN i EU.
Pre nekoliko dana, u Parlamentu BRJ Makedonije, predsednik države se obratio poslanicima, što inače čini redovno kada sumira rezultate godine na izmaku, i dotakao se pregovora oko imena Makedonije, o čemu se razgovara već skoro dve decenije. Jasno je rekao da Makedonija neće menjati ime, niti ispred svog imena dodavati druge nazive. Naumov je rekao da na to neće niko pristati nikada, jer se onda gubi nacionalni identitet, jezik, istorija, bez obzira na sve pritiske i pretnje. Makedonija nam je na prvom mestu, a zatim EU, rekao je makedonski predsednik, čije je izlaganje propraćeno aplauzom vladajuće koalicije VMRO i albanskih partija kao i opozicije. U Srbiji danas reći nešto slično, ili da zločini i zločinci i saučesnici, povodom izveštaja Dika Martija, moraju biti otkriveni i izvedeni pred sud, bez obzira o kome se radi, i da je to preduslov za dalje razgovore u vezi sa EU, dobile bi se etikete antievropejca, kočničara evropskih integracija a možda i odgovornost. Ali, kako je u Srbiji priključenje EU na prvom mestu, čak i posle priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i otimačine dela teritorije, jasno je da se tako nešto spektakularno neće dogoditi.
Izveštaj Dika Martija o pomenutom stravičnom zločinu i njegova hrabrost da imenuje organizatore, trenutno se valja kao osrednja grudva snega. Za sada je niko nije zaustavio. Svakog dana se pojavljuju novi detalji i akteri, a grudva snega postaje sve veća. A da li će se zaustaviti, zavisi delom i od nas.
Zejnel ZEJNELI (1950) - novinar, književnik i publicista; autor više knjiga, pre svega o Kosovu i Metohiji; po nacionalnosti Goranac.
Veoma objektivnu sliku dešavanja u Svetu možete pogledati na sajtuhttp://canadianslavcommittee.com/?page_id=576
Tamo možete naći veoma dobre tekstove (između ostalih i tekst Zejnela Zejnelija o Gori i Gorancima)
**************************************** AFORIZMI: Da nije istina bilo bi smesno Amerikanci brane svoju otadžbinu gde god se ona pojavi. Srbija će postepeno ulaziti u Evropu: deo po deo. Srbija treba da bude uređena zemlja. Da se ne brukamo svaki put kad nam dođe okupator. Navalite na Srbiju! Još malo pa nestalo. Okupator će se pre ili kasnije pokajati. Niko se ovde nije usrećio.
*****************************************
Prethodni AFORIZMI su takođe preneti sa sajta canadianslavcommittee
O događanjima na prostorima Kosova i metohije o kojima ovde pišem postoji mnogo dokaza.
Veliki broj tih dokaza je predočeno zvaničnicima EU i Tribunalu u Hagu.
Na sve to nije bilo nikakve reakcije već se uporno održavala uvrežena slika o srbima kao lošim momcima i albancima kao ugroženoj zajednici.
Ta slika je stvorena mnogo ranije, odnosno još u vreme pravljenja planova na Zapadu za razbijanje Jugoslavije i SSSR.
Ona se morala održati radi opravdanja nelegalnog napada iz vazduha na srbe i Srbiju i pokrenutih procesa pred Hašklim tribunalom.
Izvestilac Dik Marti nije ostao imun na tu ogromnu antisrpsku propagandu u medijima.
U njegovom izveštaju i raznim izjavama on akcije legalnih državnih organa države Srbije u borbi za suzbijanje terorizma i kriminalne delatnosti albanske mafije ne smatra opravdanim.
A te akcije su imale baš takav karakter.
One su bile antiterorističke i cilj je bio zaštita svih građana Kosova od organizovanih kriminalnih grupa koje su ugrožavale i građane albanske nacionalnosti.
Dik Marti je pokazao izuzetnu hrabrost i zavređuje svako poštovanje.
On je pravičan u svojim nastupima i stiče se utisak da ima jaku želju da se na ovome istraje.
Sa druge strane, uočljiva su nastojanja pojedinih aktivnih i bivših svetskih moćnika i zvaničnika da se umanji značaj Martijevog izveštaja i onemogući pravedna i pravična istraga.
Bilo kako bilo na Internetu i po drugim medijima ovom izveštaju je posvećeno dosta pažnje.
Zbog toga ja ovde pokušavam da na jednom mestu grupišem neka pisanja o tome i omogućim čitaocu da sagleda, kakve su monstruozne zločine na Kosovu vršili miljenici Medlin Olbrajt, Bila Klintona, Tonija Blera, Vilijama Vokera, Ričarda Holbruka, Veslija Klarka, Džemi Šeja, Bernara Kušnera, Havijera Solane. Ovde imate napis o svedočenju Albanaca koja su dostavljena tužilađštvu u Hagu ali na koja se tada nije reagovalo.
A u pitanju je bila kriminalna grupa koja je trgovinom narkoticima finansijski toliko ojačala da je počela da razmišlja o ostvarenju davnašnjeg albanskog sna - Velike Albanije.
Počeli su sa nabavkom teškog naoružanja, uniformi i ostalih stvari potrebnih za organizovanje paravojske.
Na ruku im je išlo i ti što je u susednoj Albaniji na vlast došla slična grupacija kriminalnih struktura sa kojopm su napravili spregu radi ostvarenja zajedničkog cilja.
O tome kako je sve to počelo moglo bi da se dosta piše, no to nije tema ovog napisa a ja nisam osoba koja bi to mogla da uradi.
Evo jednog od tih svedočenja na koje nije reagovano.
Ili možda jeste?
Verovatno je uništeno kao i mnogi drugi dokazi koje je Haški tribunal uništavao kada nisu odgovarali njihovim zacrtanim ciljevima.
U svedočenjima osmorice Albanaca koja je tužilaštvu u Hagu novembra 2003. dostavio Pol Kofi, direktor pravosuđa UNMIK-a, utvrđena su imena desetoro Srba koje su svedoci identifikovali kao žrtve trgovine organima na Kosovu.
Žuta kuća na severu Albanije
Jedan svedok je potvrdio da su Siniša Vitošević, Gradimir Majmarević, Dragoljub Slavković, Mladen Vasić i Mileta Đukić bili zatočeni u Tropoji, odakle su Srbi prebacivani u „žutu kuću", gde su im vađeni organi. Potvrđeno je i da je nastradala Slađana Fan, za koju je svedok rekao da ju je video u „žutoj kući".
Spisak žrtava
1. Vlastimir Stevanović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999.
2. Dragan Jaćimović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999.
3. Zlatko Antić, prebačen iz sela u blizini Prizrena u Albaniju u julu ili avgustu 1999. Veruje se da je ubijen pre dolaska u Albaniju
4. Siniša Vitošević, svedok potvrdio da je bio zatvoren u Tropoji
5. Gradimir Majmarević, bio zatvoren u Tropoji
6. Dragoljub Slavković, bio zatvoren u Tropoji
7. Mladen Vasić, bio zatvoren u Tropoji
8. Mileta Đukić, bio zatvoren u Tropoji
9. Pera Ristić, bio zatvoren u Tropoji
10. Slađana Fan, zatvorena u kući u Peškopiju u septembru ili oktobru 1999. Svedok kaže da je video ženu koja liči na nju u Albaniji i veruje da je odvedena u kućnu kliniku u Burelju
"Moja prva pošiljka je bila oko 20. jula, druga je bila oko 23. jula, a poslednja je bila početkom avgusta. U jutro 20. jula (plus-minus jedan dan) bio sam u gradu u blizini mog sela, istočno od Peći. Došao sam da vidim mog pretpostavljenog Petrita Agušoljija. Rekao mi je da mu je Rešad Zajmi tražio vozača za jedan posao. P. A. mi je rekao da odradim posao, držim jezik za zubima i zaboravim na ovaj zadatak ako želim da dočekam dugu starost. Dali su mi prašnjavu hladnjaču SAAB. Hladnjak pozadi nije radio", ispričao je taj svedok.
"Nakon što smo došli u Prizren, rečeno mi je da skrenem prema Suvoj Reci. Prošli smo Ljutoglav i zaustavili se jedan kilometar posle Ljutoglava. Tamo je bilo oko 30 zatvorenika uključujući jednu ženu, koji su nas čekali, kao i deset vojnika OVK. Zatvorenici su očigledno dugo pešačili. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki od njih su imali modrice. Bio je jedan vojnik OVK koji je ispitivao Srbe. Jedan od njih je rekao da se zove Dragan Jaćimović iz Šilova. Imao je oko 40 godina. Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Oćeruše i Gnjilana. Bilo je nekoliko ljudi sa prezimenom Kostić iz Ratimlja", naveo je svedok.
On je dodao da je "u blizini glavnog puta pristigla druga grupa od 15 zarobljenih Srba".
"Džip je sporo vozio ispred njih sa pripadnicima OVK unutra. Četvorica ili petorica pripadnika OVK išli su pored Srba. Među ljudima sam prepoznao Vlastimira Stevanovića, bio je kelner u Armijskom klubu u Prizrenu. Bio je mršav, oko trideset godina. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Rečeno mi je da su to zarobljeni MUP-ovci i vojnici. Kada smo stigli u Kukeš, skrenuli smo na sever i tamo sam isporučio Srbe", kazao je svedok.
............................................................................................................................
Dik Marti je s pravom zabrinut za sudbinu svog izveštaja. On verovatno oseća da u Evropi ne postoji potrebna odlučnost da se istraga i procesi dovedu do kraja.
Nadajmo se da će makar on biti dovoljno uporan i dosledan u svojim nastojanjima.
Ovde prenosim njegova zapažanja iz razgovora koji je sa njim vodila BBC-jeva saradnica Nataša Jokić u Strazburu.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u sredu tri rezolucije koje se tiču zapadnog Balkana - o zaštiti svedoka, saradnji u kažnjavanju ratnih zločina i regionalnom pomirenju.
Izvestilac Žan-Šarl Gardeto naglasio je da se mora obezbediti postojana zaštita svedoka, što je, smatra, jedini način da se dođe do istine o sukobima u bivšoj Jugoslaviji.
"Opterećenost prošlošću"
Ključno pitanje koje se sada postavlja je ko bi trebalo da vodi istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija.
BBC-jeva saradnica u Strasburu Nataša Jokić o tome je razgovarala sa gospodinom Martijem, koji upozorava na opasnost da njegov izveštaj, uprkos ogromnoj podršci, ostane mrtvo slovo na papiru.
"Ako se pogledaju državna pravosuđa i međunarodno pravosuđe u regionu, te strukture nisu bile sposobne da zaštite svedoke. Čim je reč o procesu nekome ko je na visokoj političkoj funkciji ili visoko u kriminalnoj hijerarhiji - konstatujemo da svedoka jednostavno nema. Svedoci i njihove porodice se zastrašuju, a bilo je i ubistava svedoka. Najviše me je šokirala činjenica da je moj izveštaj izazvao skandal, dok su ubistva svedoka koja su se događala poslednjih godina bila propraćena opštom ravnodušnošću. Mislim da međunarodna zajednica mora da reaguje. Problem je u tome što ima još mnogo ministara i političara koji su opterećeni odlukama koje su donosili u prošlosti i koji bi morali da poreknu nešto što su ranije uradili. Možda će nova američka administracija moći da nagovesti novi pravac, pre svega zato što Vašington na Kosovu i na Balkanu ima mnogo više uticaja i mnogo mu se više veruje nego Evropskoj uniji." "Incestuozna klima"
Dik Marti je iznenađen izjavom šefice evropske dilomatije Ketrin Ešton da nije potrebno da se imenuje specijalni tužilac za navode o trgovini organima:
"Kosovo je mala zemlja, svi se znaju i lako se stvara nešto što bih opisao kao "incestuoznu klimu". Veoma sam šokiran činjenicom da se bivši funkcioneri UNMIK-a danas nalaze na funkcijama koje plaćaju kosovarski lideri, iako to samo po sebi nije protivzakonito. Danas je bivši čovek broj dva UNMIK-a na platnom spisku gospodina Haradinaja, a jedan savetnik gospodina Tačija takođe je bio u misiji UN. Mislim da to ukazuje na postojanja krajnje promiskuitetne klime. Da bi pravosuđe bilo zaista nezavisno i objektivno, neophodbno je da se izmesti sa tog malog prostora nabijenog emocijama. Potrebno je da se formira jedna ad hok pravosudna institucija, koja bi se bavila isključivo istragom trgovine organima i bila izmeštena izvan Kosova. Potrebno je takođe da ta institucija bude u stanju da zaštiti svedoke i njihove porodice - ne samo za vreme procesa nego i posle njega." "Ko stoji iza Dika Martija?"
Dik Marti nije iznenađen kritikama kojima je izložen i pitanjem "Ko stoji iza Martija?", koje se, posebno na Balkanu, često čuje:
"Oni koji me poznaju u Švajcarskoj se ne čude, jer sam tamo poznat po tome da sam uvek delovao kao slobodan strelac, nikada nisam bio samo poslušni član svoje stranke, uvek sam radio isključivo po savesti. To jeste bila moja slabost, ali i moja snaga. Razumljivo je da me na Balkanu optužuju da sam instrument Srba ili Rusa. To je dobro poznata šema po kojoj se izmisli spoljni neprijatelj da bi se učvrstila vlast. Uvrede albanskog premijera Beriše, koji me naziva antisemitom i rasistom, nisu samo vulgarne, nego predstavljaju i političku zloupotrebu mog izveštaja radi rešavanja unutrašnjih problema sa kojima se suočava. Ali ja sam zadovoljan. U Albaniji i na Kosovu ima inteligentnih ljudi, kulturnih ljudi, koji će vremenom razumeti stvari. Kao i u slučaju mog izveštaja o zatvorima CIA-e, pokrenuće se dinamika istine koja će kao neki točak možda dugo da se okreće, ali će na kraju biti potvrđeno ono što sam naveo u izveštaju. Želim da u tom regionu građani imaju pravu demokratiju, da njihovi političari budu pošteni i da svoje političke funkcije ne tretiraju kao privatno vlasništvo."
(BBC)
Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji Dik Marti izjavio je posle izglasavanja rezolucije u Parlamentarnoj skupštini SE da bivšem šefu francuske diplomatije Bernaru Kušneru apsolutno nema šta da kaže.
Bernar Kušner i Hašim Tači
"Nemam šta da kažem gospodinu Kušneru. Šta da kažete nekome ko se smeje u takvim okolnostima", rekao je kratko Marti na konferenciji za novinare posle usvajanja rezolucije na osnovu njegovog izveštaja.
Marti je odgovarao na pitanje novinara o tome šta bi sada poručio prvom šefu Misije UN na Kosovu i Metohiji koji se prošle godine smejao kada su mu bili pomenuti navodi o postojanju kuće na severu Albanije u kojoj su ljudima vađeni organi.
Tokom posete Kosovu i Metohiji 2. marta prošle godine na pitanje novinara da li zna nešto o trgovini organima u slučaju "žuta kuća" Kušner se najpre nasmejao, a potom novinaru rekao: "Da li ste bolesni? Šta je to žuta kuća", upitao je Kušner.
Kada se krajem prošle godine pojavio izveštaj Dika Martija koji optužuje "Dreničku" grupu Hašima Tačija da je, između ostalog, učestvovala u trgovini organima zarobljenih Srba i nelojalnih Albanaca, Kušner je izjavio da sumnja u tačnost ovih navoda.
Na optužbe da je zbao šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji, ali da je o tome ćutao, kao i ostali strani zvaničnici, Kušner je rekao: "Ja okretao glavu!? Jadni (Dik Marti). Mi smo se danonoćno borili protiv organizovanog ili neorganizovanog kriminala, protiv nasilja. Bili smo apsolutno posvećeni pravdi i intervenciji međunarodne zajednice", kazao je Kušner.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju Ulrike Lunaček izjavila je posle usvajanja rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) koja poziva na pokretanje istrage o trgovini ljudskim organima na Kosmetu da tu istragu moraju da podrže kako članice EU, tako i SAD.
Ulrike Lunaček
Lunaček smatra da Dik Marti sada mora da misiji EU na Kosmetu preda dokaze o "teškim optužbama" kako bi Euleks na osnovu njih mogao da započne istragu. U saopštenju Lunačekove iskazano je njeno očekivanje da će kosmetske, ali i albanske vlasti, u istrazi tesno sarađivati sa Euleksom.
"Hašim Tači je protekle nedelje obećao punu podršku ovoj istrazi i sada, u sopstvenom interesu, mora da pokaže da je to ozbiljno mislio. Albanska vlada je, sa druge strane, pozvana da stavi na raspolaganje informacije o navodnim ustanovama za transplantaciju organa s kojima se trgovalo, kao i o masovnim grobnicama na svojoj teritoriji.
Pored toga Tirana mora sarađivati u razjašnjavanju uloge nacionalne albanske obaveštajne službe u saslušanjima pripadnika OVK. Istina i pravda su apsolutno potrebne za pomirenje i demokratski proces u svim zemljama regiona, uključujući Kosovo", poručila je ona.
Lunaček, međutim, strahuje da bez dovoljne garancije bezbednosti svedoka istraga ovih i drugih kriminalnih aktivnosti neće pokazati značajne uspehe.
"Kosovo i Metohija je mala zemlja. Ako Euleks ne dobije mogućnost i sredstva da kosmetskim svedocima i njihovim porodicama omogući novi identitet u drugoj zemlji, onda neće biti gotovo nikakvih optužnica niti presuda. Zahtevajući pravnu državu na Kosmetu, članice EU, ali i SAD ili Kanada moraju da ponude konkretne programe za zaštitu svedoka", podvukla je ona.
Međunarodna zajednica zna za "žutu kuću" od 2003. godine što se jasno vidi iz izveštaja direktora pravosuđa UNMIK policije Pola Kofija, koji je nadležnima dostavio šokantne ispovesti osmorice ubica, koje je i Dik Marti uvrstio u svoje dokumente.
Upozoravao na zločine još 2003. godine: Pol Kofi
"Ovaj svedok je potvrdio da je najmanje dva puta bio u toj kućnoj klinici u Burelju. Prvi put u oktobru 1999. vozio je, kako je rekao, četiri ili pet Srba, iz Kukeša u kuću južno od Burelja i isporučio ih Bešimu Vokšiju, OVK operativcu sa nadimkom Kinez. Svedok je opisao kuću kao tradicionalnu, relativno veliku, podeljenu u dva dela", navodi se u izveštaju Pola Kofija.
Grobovi bili spremni
- Drugog ili trećeg avgusta došao sam u Kapišnicu, u Peći. Stari „mercedesov" hladnjak je bio tamo. Već je bio zaključan bravom i lancima pozadi. Ovog puta sam vozio u Morinu, pa u Tropoja. Trebalo je sat i 45 minuta. Padala je lagana kiša. Ista procedura kao i ranije. Sve dobro organizovano. Grobovi su već bili pripremljeni. Ne znam koliko je ovog puta leševa bačeno. Bio sam u kamionu sve vreme - navodi svedok u izveštaju UNMIK-a.
"Nastavio je da je kuća obojena u svetložuto i da vlasnik kuće nije iz istog plemena kao ostatak sela. Kako je rekao, zatvorenici su držani u šupi iza kuće. Svedok je potvrdio da je vozio organe na aerodrom u Tiranu, da bi mu kasnije bilo naređeno da se vrati u kuću i pomogne u sahranjivanju ostataka tela koji su bili u crnim vrećama. Ostaci leševa su sahranjeni u nekoliko lokacija u blizini kuće i obližnjem groblju. Istražitelji su mu pokazali fotografije deset različitih kuća, a on je identifikovao 'žutu kuću'", navodi se još u izveštaju Pola Kofija.
On piše da je ovaj svedok nestao u okolini Kline u martu 2003. godine. Njegov rođak je rekao da veruje da je ubijen zbog neplaćenog duga. Porodica nije pronašla njegovo telo niti je prijavila njegov nestanak vlastima zbog straha od osvete.
"Rečeno mi je da ću voziti kamion od Peći do Prizrena. Znao sam da je to opasna grupa, poznata po ubijanju Srba u Pašinom selu. Stigli smo na 1,5 kilometara do ulaska u Suvu Reku. Čekala nas je OVK grupa predvođena Ismetom Tarom. Ovog puta sam video leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Osećao sam miris krvi, video sam da su sveži leševi. Bilo je leševa oba pola, ali više muškaraca. Dok su punili kamion, neprijatni vojnik OVK mi je rekao 'Dobro ih pogledaj. Moj brat je završio u Trepči'. Sipali su 'kaporit' prašak, koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Onda smo nastavili putem prema Kukešu", ispričao je taj svedok.
"Stigli smo oko 12.30. Ovog puta skrenuo sam na jug. Mislim da su tela bila od ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca. Kada smo stigli, videli smo Envera Cokolija iz SHIK (ilegalna kosovska obaveštajna služba). Do 1991. on je bio u srpskom MUP u Prištini. Ljudi iz pratnje u 'golfu' su ispraznili kamion. Koristili su maske i rukavice. Oko 15 rupa je već bilo iskopano kad smo stigli. Po dva leša u svaku rupu. Trebalo je sat i po da se to završi", naveo je on.
Organizacija Hjuman rajts voč se zalaže da Evropska unija imenuje nezavisnog tužioca koji bi vodio istragu o navodima Dika Martija i naglašava da ta istraga ne može da uspe bez efikasne zaštite svedoka i snažne podrške SAD i EU.
Da bi istraga uspela, potrebna je saradnja i politička podrška Evropske unije
"Mi imamo izvesne sumnje da bi u trenutnoj konfiguraciji i sa sadašnjim kapacitetima i sredstvima Euleks bio u stanju da obavi temeljnu istragu, koja bi omogućila neophodne bezbednosne aranžmane, zaštitu svedoka i dokaznog materijala i koja bi rezultirala eventualnim optužnicama. Važno je znati da je Euleks već obavio neke preliminarne istrage povodom Martijevih navoda. Međutim, za razliku od drugih istraga...u slučaju istrage navoda iz Martijevog izveštaja, koji su, podsećamo, i ranije bili poznati, Euleks nije ostvario napredak. To je bio jedan od razloga što smo uputili takav zahtev", izjavio je zamenik direktora HRV za Evropu Bendžemin Vord radiju "Slobodna Evropa".
"Pored imenovanja visoko specijalizovanog nezavisnog tužioca koji ima iskustva u istrazi kompleksnih zločina, mi smo takođe saopštili da je veoma važno da se naglasi da ta istraga ne može uspeti bez veoma snažne političke podrške SAD i Evropske unije. U poslednje vreme imali smo neke ohrabrujuće izjave funkcionera američke administracije i drugih da je neophodno da se povodom Martijevog izveštaja obavi temeljna istraga, ali mislim da je neophodan i snažniji pritisak da bi se to dogodilo", istakao je on.
"Razlog što smo predložili da centar međunarodne istrage bude izvan regiona jeste efektivna zaštita svedoka i dokaza. Sasvim je jasno da je neadekvatna zaštita svedoka bila značajna prepreka radu pravosuđa na Kosovu. Iako u tom smislu ne pominjem konkretne slučajeve, mislim da je ta ocena široko usvojena i da je prihvaćena i od strane Euleksa. Ono što je toj slaboj zaštiti svedoka doprinelo, a o čemu smo i ranije govorili, jeste nepostojanje volje zapadnih vlada da izmeste svedoke sa Kosova i to uprkos tome što se znalo da oni mogu biti adekvatno zaštićeni samo ako se premeste", dodao je Vord.
Ovaj kontekst je doveo do preporuka da se centar istrage i istražni tim izmeste sa Kosova. Vord smatra da je to neophodno kako radi integriteta, tako i u cilju bezbednosti njihovog posla.
Нема правде без истине, и није овај извештај скандал, како многи тврде, већ је скандал политички опортунизам који је надјачао правду, изјавио је данас известилац Савета Европе Дик Марти, на заседању Парламентарне скуптштине Савета Европе (ПССЕ).
У расправи о резолуцији поводом нелегалне трговине људским органима на Косову, Марти је нагласио да он није писао политички извештај о ситуацији на Косову.То није извештај против Косова, нагласио је Марти, већ се тражи независна истрага ради утврђивања истине о индицијама о ратним злочинима до којих је он дошао.
Извештај се не бави односима између Србије и Косова, не релативизује злочине које је починио Милошевић и није пледоаје за Србију, нагласио је Марти. То је извештај о кршењу Конвенције о људским правима, објаснио је Марти, истичући да је Савет Европе место на којем би о томе требало да се говори. Зашто је "извештај Марти" изазвао скандал у међународној јавности, а није чињеница да су поједини сведоци у процесима за ратне злочине убијани, што је дочекано са равнодушношћу, упитао је Марти.
Нашли смо сведоке и они немају везе са Србијом и Русијом, додао је Марти, они воле своју земљу и немају поверења у локалне и међународне судове. Марти је похвалио извештај Жан Шарла Гардета о заштити сведока и указао да се сведоци плаше за сопствене животе, али су имали поверења да говоре пред истражитељем Савета Европе. Према речима Мартија, несхватљиво је да су уништени докази Хашког трибунала о постојању Жуте куће у Албанији. Од почетка сам инсистирао да се води рачуна о свакој речи у овом извештају и да се у њему не чита оно што не пише, али видим се то није поштовало, оценио је Марти.
Он је поновио да је извештај могао бити и без помињања имена, али сматра да би то била хипокризија, јер се та имена помињу у многим полицијским и обавештајним извештајима и новинским чланцима.
Без имена, био би осумњичен цео један народ, иза кога би се сакрили осумњичени, објаснио је Марти. Према његовим речима, постоји и потврда о постојању
затвореничких логора на северу Албаније. То је, како је рекао, потврђено и истрагом Еулекса о томе да су у затворима ОВК на северу Албаније жртве били и Срби и косовски Албанци, који су сматрани издајницима.
Марти је поручио да би усвајање резолуције био корак ка трагању за истином, без које нема правде. Тражимо истрагу, а не неке радње које би биле алиби за правду, тражимо истину ради поштовања достојанства људи који живе на Косову, рекао је Марти.
Сви учесници у расправи, који су говорили у име својих посланичких група, указали су неопходнност да се спроведе независна истрага о тврдњама из Мартијевог извештаја и да се утврди истина. Мартију овлашћење да достави доказе Тужилаштву Еулекса
Дик Марти, швајцарски посланик добио је овлашћење на седници Правног комитета Савета Европе да достави доказе тужилаштву Еулекса за трговину органима на Косову и умешаности Хашима Тачија, актуелног премијера Косова, потврђено је “Блицу” у Стразбуру.
- Састанак правног комитета Савета Европе почео је захтевом Дик Мартија да га комитет овласти да може да поднесе доказе Еулексу до којих је дошао у свом извештају и под условом да сведоци буду потпуно заштићени у том поступку. Сви за усвајање резолуције осим албанске делегације
Посланици Парламентарне скупштине Савета Европе готово јединствено износе став да резолуција на основу извештаја Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и у Албанији треба да буде усвојена. За њу су се до сада изјаснили сви посланици изузев албанске делегације, која се противи.
Правном комитету СЕ поднето је 21 амандмана, четири је подонео Марти и сва четири су прихваћена, а од преосталих 17 колико је поднела албанско турска делегација усвојен је само један и он се односи на измену назива резолуције. Ако пред парламентом СЕ буде усвојен тај амандман резолуција ће гласити: Истрага на основу тврдњи о трговини људским органима.
(Блиц)
Drugi pišu....
Ovih dana dobio sam nekoliko poruka sa upozorenjem na famozni Codex Alimentarius kojim se propisuju neki standardi za prehrambene proizvode i time navodno štiti zdravlje čovečanstva.
Tragom tih poruka krenuo sam da proverim sve to i verovali ili ne nisam našao niti jedan napis koji o tom Codexu piše nešto afirmativno.
Jedina osoba koja hvali ovaj Codex je Načelnik republičke veterinarske inspakcije, Sanja Čelebićanin.
Napis Lj. Račića o Codex Alimentariusu objavio je "PRES" ovde gde se mogu naći i vrlo interesantni komentari teksta.
Kopiju tog teksta u celini imate ovde ma da bi ipak najbolje bilo da pogledate original.
................................................................................
BEOGRAD 25. 01. 2011
PRESS
OPASNO: zabranjeni herbicidi u hrani
Otrov u mesnim prerađevinama!
U Srbiji se u prodaji nalaze proizvodi koji u sebi sadrže opasne herbicide - izazivače raka, steriliteta, šećerne bolesti i atrofije mozga. Hrana proizvedena po kodeksu „alimentarijus" dozvoljena u SAD od prošle godine, dok je u EU zabranjena
Na tržištu Srbije prodaju se prehrambeni proizvodi opasni po zdravlje i život ljudi koji su pravljeni po kodeksu „alimentarijus", dokumentu Svetske zdravstvene organizacije, koji propisuje korišćenje štetnih sastojaka u proizvodnji. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić tvrdi da se u proizvodnji po ovom „kodeksu" koriste genetski modifikovana jedinjenja, koja mogu izazvati rak, sterilitet, šećernu bolest i još 60 najtežih oboljenja.
Aleksić objašnjava da ovakvi proizvodi imaju oznaku poput piramide i da na njima piše „codex alimentarius". On tvrdi i da ih na našem tržištu ima nezakonito, pa čak i u nekim poznatim domaćim mesnim firmama.
- Kod njih se prodaju viršle sa oznakom kodeksa „alimentarijus", koje sam ja primetio nedavno - tvrdi Aleksić.
Zabranjeni herbicidi
Ovaj kodeks, koji je odredila SZO, za hranu i poljoprivredu u Srbiji nije usvojen jer je naša zemlja potpisnica Roterdamske i kopenhaške konvencije, koja je u suprotnosti sa njim.
2
Sporna oznaka... Proizvodi sa ovom nalepnicom su po kodeksu „alimentarijusu"
- Kodeks sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani. To će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. On propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi genetski modifikovano seme. Od 12 zabranjenih herbicida za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, u kodeks je nedavno vraćeno sedam jedinjenja poput DDT-a, lindana, malationa i drugih otrova koji su zabranjeni pre više od 30 godina. Primera radi, DDT je 1972. godine zabranjen i kod nas, u Evropi i pre, zbog maligniteta, a sad ga vraćaju na listu. Lindan je pogotovo zabranjen za upotrebu pri uzgoju šargarepe, a malation se nekada koristio za prskanje komaraca. Takođe, po njihovim odredbama tačno se zna koliko goveđeg hormona rasta sme da se koristi prilikom uzgajanja goveda, i ako to odbijete, a članica ste Svetske trgovinske organizacije, platićete milionsku odštetu u dolarima. To se dogodilo sa EU pre 10 godina, kada je odbila kontingent govedine iz Amerike i Kanade - rekao nam je Aleksić.
Nesagledive posledice
Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić upozorava zašto treba izbegavati proizvode sa oznakom „kodeks alimentarijus".
Aleksić: Novi nacizam
Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novi Sad tvrdi da je ovaj „kodeks" direktan nastavak nacističke filozofije čiji je cilj da se broj ljudske populacije smanji.
- Ti hormoni u životinjama kod ljudske populacije ubrzavaju polnu zrelost. Devojčice od osam godina starosti ulaze u pubertet, sa devet im rastu grudi, u 18. godini dobijaju rak dojke, a muškarci prostate - tvrdi Aleksić.
- Herbicidi koji se sastoje od opasnih materija koriste se za prskanje kukuruza, pšenice i drugih kultura protiv gljivica i parazita. Mnogi su odavno zabranjeni u Evropi, dok se kod nas uvoze. Ako se stoka hrani biljkama koje su njima prskane, ona će se zaraziti, a samim tim i meso neće biti zdravo po nas. Poput karagana, mogu da izazovu rak i mnoge druge bolesti - objasnio je Stojišić.
Direktor Industrije mesa „Matijević" Milan Jozanov rekao je za naš list da njihovi proizvodi nisu štetni, a sve glasine da se kod njih prodaju štetni proizvodi po kodeksu „alimentarijus" pripisao je zavisti pojedinaca.
- Poslednjih nekoliko dana pod pritiskom smo raznih neosnovanih optužbi koje dovode u pitanje zdravstvenu ispravnost hrane našeg preduzeća. Sve je izneto u cirkularnim pismima koja kruže Srbijom. Zavist pojedinaca i iznete laži plaćenika uvoznog lobija ne možemo zaustaviti, ali zbog potrošača moramo da kažemo da su ova pisanja zlonamerna i da su ovi tekstovi očito usmereni na pokušaj eliminisanja svega što je domaće i napredno. Mi smo izabrali put koji vodi intenzivnom razvoju i profitu, ali ne na štetu sopstvenog naroda nego u njegovu korist, a sve pod budnim okom nadležnih organa. Kažu da je na našim viršlama bila oznaka kodeksa „alimentarijus", ali to je u stvari bila oznaka standarda HASAP, koju smo držali do 2009. godine - rekao nam je Jozanov.
Čelebićanin: „Alimentarijus" je poželjan
Načelnik republičke veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, međutim, kaže za Press da kodeks „alimentarijus" predstavlja preporuke dobre higijenske i proizvođačke prakse i postupaka u proizvodnji koji garantuju bezbednost proizvoda.
- Ako je neko stavio znak „kodeksa", ništa loše nije uradio. Ne postoji zakonska obaveza da se on stavlja, ali dobrodošlo je ako se neko pridržava postupaka u proizvodnji po njemu. Taj „kodeks" je zapravo preporuka organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i preporuka SZO. Apsolutno je u skladu sa svim važećim propisima - tvrdi Čelebićaninova.
Na svom sajtu"Kurir" takođe donosi interesantan tekst Katarine Martićo genetski modifikovanoj soji.
Tekst možete pogledatiovde sa veoma interesantnim komentarima posetilaca.
OTROV U HRANI S PIJACE!
Ponedeljak, 17. Januar, 2011.| Autor: KATARINA MARTIĆ
U Ministarstvu poljoprivrede ne znaju ko uvozi zabranjenu genetski modifikovanu soju. Seljaci kažu da može da se kupi i u apotekama
BEOGRAD - Seme štetne genetski modifikovane soje prodaje se na pijacama i u poljoprivrednim apotekama iako je to u Srbiji zabranjeno!
Ovo tvrdi poljoprivrednik Vojislav Stanković iz Lipolista kod Šapca, kome je Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede u junu prošle godine na njivi površine jedan hektar pronašla zasad GM soje i naložila mu da je uništi. Pored toga, protiv Stankovića je podneta krivična prijava zbog njenog uzgajanja.
I dok nadležni iz ovog ministarstva zvanično ne znaju otkud seljacima ovo seme, Stanković tvrdi da se GM soja u Mačvi bez problema prodaje i sadi skoro deset godina.
- Više od 300 hektara njiva u našem kraju se nalazi pod zasadima GMO! Morali su nekog da okrive, pa hajde mene... Ti iz Ministarstva su dobro znali da sadimo to seme godinama jer nikada nismo krili i bez problema smo ga nabavljali na pijacama, u apotekama... Eto, prošle godine sam za 6.000 dinara kupio i posadio 200 kilograma semena - tvrdi za Kurir Stanković, koji je sam pokosio zasad da ne bi, kako kaže, platio kaznu u iznosu od oko 60.000 dinara.
Kaže da mu se više isplatilo da ga sam uništi jer tako ne mora da plati dodatnih 200 evra da „njihov“ traktor istanjira njivu.
- Od pokošenog zasada sam napravio seno kojim ću hraniti bikove! Neka je bar oni jedu, kad meni ne dozvoljavaju da je prodam... - na naše zaprepašćenje izjavio je Vojislav.
Kad smo mu rekli da životinje ne sme da hrani genetski modifikovanom hranom, poljoprivrednik iz Lipolista odgovorio je da je primetio da bikovi nisu baš zadovoljni ovom hranom jer im je „malo kiselkasta“, ali da će je pomešati s drugom, pošto je „greota da se soja baci“?!
Na pitanje da li ga je posetila poljoprivredna inspekcija kako bi proverila da li je uništio zasad, Stanković odgovara odrečno.
- Pozvao sam ih telefonom, rekao da sam uništio, i to je to. Ljudi mi veruju na reč - iskren je poljoprivrednik, koji tvrdi da se sojina sačma najnormalnije prodaje u poljoprivrednim apotekama i da je GM seme soje pre više godina uz odobrenje Ministarstva došlo iz Amerike.
- Nju sadimo jer kad poprskamo herbicid, sve oko nje se osuši, a ona raste bez problema. Obična soja ugine od ovog herbicida - objašnjava Stanković.
Kazne i do tri miliona dinara
- Na granici se kontroliše svaka pošiljka semena i sve pošiljke za koje se utvrdi da sadrže GMO se vraćaju i zabranjuje se njihov uvoz - objasnili su nam nadležni iz Ministarstva poljoprivrede. Da ta kontrola ne urodi baš uvek plodom i da nije detaljna, dokaz je i to što je prošle godine otkriveno 122 hektara pod usevima GM soje, zbog čega je podneto 98 krivičnih i prekršajnih prijava. Možemo samo da naslutimo na koliko je neotkrivenih polja posađeno GM seme.
Inače, Zakon o GMO zabranjuje uvođenje u proizvodnju i gajenje genetski modifikovanih useva. Visina kazne iznosi od 30.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, dok je za pravno lice od 500.000 do 3.000.000 dinara.
Na YoyTube ima poprilično video snimaka koje su postavili ljudi koji se protive primeni ove zastrašujuće pretnje za čovečanstvo.
Ovde možete pogledati jedan a zatim ako hoćete prebacite se na YouTube pa pogledajte još neke.
I upozoravajte prijatelje da ne kupuju proizvode koji na omotu imaju onaj znak.
Evo znaka još jednom.
Можете ли да замислите школу посвећену тренирању мучења људи, или „образовању“ војника како да силују Америчке часне сестре и да убијају Салвадорске свештенике; институцију чија је „мисија“ да демонстрира најбољи начин како да невини цивили „нестану“ без трага и гласа.
А онда замислите да је та институција финансирана са новцем Америчких порезника и да се налази у срцу Америчке државе. Али ви немате потребе да то замислите, јер у последњих 62 године таква институција легално постоји у Америци, и легално се бави свим тим „пословима“.
Од Пиночеових војника у Чилеу, Дебисонових ескадрона смрти у Ел Салвадору, Банцерових минијона у Боливији, Галтијерових оперативаца у Аргентини и Ријос Монтових војника у Гватемали, па све до данашњих генерала одговорних за државни удар у Хондурасу и масовна убиства у нарко рату у Колумбији- „Школа свих Америка“ има своју мрачну улогу. Недавно преименована у „Институт Западне Хемисфере за Безбедносну Сарадњу“, школа је произвела 65,000 „дипломираних војника“, из 18 земаља.
Оригинално створена да се бори против комунизма у Западној хемисфери, брзо је постала позната као „Школа Убица“. У последњих 20 година језуитски свешетник Рој Бургуиз је пратио активности те институције и документовао њене злочиначке активности. Програм за праћење злочиначке активности „Школе свих Америка“ (SOA Watch) је почео са свега 10 активиста у малом стану преко пута Форта Бенинга, у Америчкој држави Џорџији.
„Верујем да ми Американци имамо посебну одговорност када је наша влада умешана у пуно масовних злочина и масакра кроз историју, а нарочито данас када се наша такозвана војна помоћ не користи одговорно,“ изјавио је Чарити Ријерсон, “SOA Watch” активист који је провео шест месеци у државном затвору због илегалног уласка у Форт Бенинг, да би привукао пажњу јавности на злочиначку активност те „школе“.
20-ог Новембра, за време викенда, десетине хиљада активиста се спремају да блокирају капије озлоглашене „школе“ да би захтевали крај милитаризацији и масакрима, кршењима људских права и тајновитости око ове институције, и намеравају да наставе своју борбу све до потпуног затварања „Школе свих Америка“.
Inside the dark legacy of the US 'School of Assassins'
Imagine a school dedicated to teaching torture, to educating soldiers on how to rape and murder American nuns and assassinate Salvadoran priests; an institution whose mission is to demonstrate how to ‘disappear’ innocent civilians with total impunity.
Now imagine it’s funded with American taxpayer dollars and that it’s located on American soil. But you don’t have to imagine, because for the past 62 years, the School of the Americas has done exactly that.
From Pinochet's soldiers in Chile, D'Aubuisson's death squads in El Salvador, Banzer's minions in Bolivia, Galtieri's operatives in Argentina and Rios Montt's soldiers in Guatemala to the present-day generals responsible for the coup in Honduras and the drug war killings in Colombia, the School of the Americas has a dark legacy. Renamed the Western Hemisphere Institute for Security Cooperation, the school has graduated 65,000 soldiers from 18 countries.
Founded to fight communism in the Western Hemisphere, it quickly became known as the School of the Assassins. But for the past 20 years, Jesuit priest Roy Bourgeois has watched over its gates and held its graduates accountable for their crimes. The School of the Americas Watch (SOA Watch) began with just 10 activists in a small apartment across the street from Ft. Benning in the US State of Georgia.
"I think that as Americans, we have a particular responsibility when our government has been involved in a lot of atrocities throughout history, but even more so today when our military aid is not being used in accountable ways," said Charity Ryerson, an activist with SOA Watch who spent six months in federal prison for intentionally trespassing on Ft. Benning to draw attention to the school's crimes.
On the weekend of November 20th, tens of thousands of activists are set to converge at its gates to demand an end to the militarization and the massacres, the human rights violations and the secrecy and will continue the fight to close the School of the Americas.
...................
No Komment!
U decembru 2010. godine objavio sam post pod nazivom "Da li je dobro krenuti putem bez alternative"
Danas sam pročitao izvanredno dobar tekst gospodina Milana Damjanca, koji potvrđuje sve ono što sam napisao tamo.
I ne samo to.
Ovaj tekst ulazi dublje u kompletnu sliku sadašnje Srbije i sadašnjih vlastodržaca koji su umislili da i oni nemaju alternativu.
Neću da dužim.
Najbolje je da pročitate tekst sa komentarima i sami prosudite.
Ja lično bih ispod svake rečenice i reči ovog teksta, stavio svoj potpis. Milan Damjanac: Demokratrski mrak
Ceo tekst pročitajte koristeći prtethodni link a ovde vam prikazujem samo jedan mali citat. .................................. Medijsko izveštavanje?
Građani Srbije iz svog džepa plaćaju javni servis, RTS, koji treba da služi narodu Srbije i da izveštava nepristrasno i objektivno, kao i da pruža priliku da se čuju najrazličitija mišljenja o gorućim društvenim pitanjima. Sa mučninom u stomaku se svi prisećamo devedesetih godina i izveštavanja RTS-a, popularno nazvanog „TV Bastilja“. Meni je lično u pamćenju ostalo sramno izveštavanje o padu Republike Srpske Krajine. Naime, u dvadesetom minutu dnevnika, kratko je rečeno da je nakon vojne akcije hrvatske države „Knin pao“. Međutim, kao što se nekada na medijima nisu mogle čuti činjenice o krizi u kojoj se Srbija nalazi, tako to nije moguće ni danas. U vreme kada se u svetu raspada tržišni neoliberalni koncept, mi ne možemo ni da čujemo a kamoli debatujemo o ekonomskim alternativama. Zatim, kao u nekadašnjoj SFRJ, na medijima nema ni reči o situaciji u Raškoj oblasti i tzv. Preševskoj dolini iz koje se Srbi masovno sele. Takođe, statut Vojvodine je mudro gurnut pod tepih. Dakle, međunacionalni problemi se, kao i nekada, guraju pod tepih. Zatim, vlada potpuno jednoumlje oko jednog jedinog bezalternativnog puta kojim Srbija ide - otprilike kao zakletva Josipu Brozu - „zaklinjemo se da sa tvoga puta ne skrenemo“. Iako se evrozona nalazi pred kolapsom, i iako evroskepticizam postaje dominantna politička struja u EU, mi verujemo i znamo da će „Amerika i Engleska biti zemlja proleterska“. Čak i ako svi odustanu od evropskog sna, mi ćemo ga sačuvati. Nije ni čudo, kada su nas ubedili da je to sjajan život bez rada. ..............................
I zaključak na kraju teksta. ............................... Zaključak
Politička elita u Srbiji je uglavnom neprincipijelna, korumpirana, zainteresovana samo za lično bogaćenje i interese sopstvene stranke i krupnog kapitala. Na taj način ona se ozbiljno udaljava od običnog naroda. Neizverena obećanja i stanje u kojem živimo govori o tome da je politička elita pogubila sve konce i da nema nikakav plan šta i kako dalje. U toj situaciji ona je bila prinuđena da većinu metoda koje je koristila vlast devedesetih u borbi protiv opozicije malo civilizuje, učini legitimnim i nastavi da primenjuje kako bi obezbedila sebi još mnogo berićetnih godina na vlasti. Sa druge strane, ni najveći deo opozicije nije ništa bolji- i oni bi to isto, samo bolje. A najveća bojazan jeste gnevni i razjareni narod.
Pitanje je samo za šta bi neka buduća revolucija bila iskorišćena? Ponovo bismo bili kamen, mada se za sada ne zna u čijoj ruci.
Mi više ne kontrolišemo sopstvenu državu niti sopstvenu budućnost. Potrebno je da se okrenemo sebi i konačno pokrenemo intelektualce i odgovorne društvene radnike na akciju. Umesto sadašnje političke elite, nama je potrebna elita koja će vlast doživljavati kao službu narodu, a ne pljačkaški pohod. ............................
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u sredu tri rezolucije koje se tiču zapadnog Balkana - o zaštiti svedoka, saradnji u kažnjavanju ratnih zločina i regionalnom pomirenju. 
Нема правде без истине, и није овај извештај скандал, како многи тврде, већ је скандал политички опортунизам који је надјачао правду, изјавио је данас известилац Савета Европе Дик Марти, на заседању Парламентарне скуптштине Савета Европе (ПССЕ).
Зашто је "извештај Марти" изазвао скандал у међународној јавности, а није чињеница да су поједини сведоци у процесима за ратне злочине убијани, што је дочекано са равнодушношћу, упитао је Марти.
Можете ли да замислите школу посвећену тренирању мучења људи, или „образовању“ војника како да силују Америчке часне сестре и да убијају Салвадорске свештенике; институцију чија је „мисија“ да демонстрира најбољи начин како да невини цивили „нестану“ без трага и гласа.