Bezočna drskost (Cynicizm)

Pre prvomajskih prazika u dnevnom listu "Večernje novosti" ( вечерње НОВОСТИ ), na prvoj strani pročitam najavu intervjua sa mojim "omiljenim" likom, kome sam posvetio takoreći ceo post "Virusi, crvi i ostala gamad".

Pogađate o kome se radi?

Ajde, rekoh da pročitam i to.

Okrenem list i naravno dobijem potvrdu svega što sam ranije  o njemu napisao.

Cinik ostaje cinik.

Ako hoćete i ako vas ne mrzi, kliknite i  pogledajte ceo intervju.

A evo i potvrde bezočne drskosti.

Pitanje:
* KAKO komentarišete odluku kosovskih vlasti da uklone antene srpskih operatera mobilne telefonije sa severa i tako desetine hiljada ljudi ostave bez kontakta sa spoljnim svetom?

Odgovor:
- To nije dobro. Ne bih da donosim moralne ocene i mešam se u unutrašnje stvari, ali ljudi moraju da imaju pravo da telefoniraju. Možda će ih zameniti kosovskim antenama.

Zamislite!

On nebi da donosi moralne ocene.

On takođe neće da se meša u unutrašnje stvari.

Ali zato on konstatuje da to nije dobro i da ljudi imaju pravo da telefoniraju.

Kakve mudre reči!

Kakva pamet!

Prosto da čovek ne poveruje u tako pametne reči.

A tek kraj intervjua i izjava: -Možda će ih zameniti kosovskim antenama.
Biser gluposti.

Ili recimo ona prethodna dubokoumna izjava: - Nema posebnih preduslova za Srbiju da uđe u EU, ali ne verujem da će to biti moguće s Kosovom kao problemom unutar Srbije.

Uostalom ceo intervju je pun takvim nekakvim, nazovimo ih diplomatskim, glupostima i  kontradiktornostima.

Naravno pravih pitanja opet nije bilo. 

Onih pitanja o kojima sam ja pisao. 

Opet je "maca pojela jezik".

Dobro, opšte je poznata stvar da se pitanja za ovakve intervjue dostavljaju unapred i da se odgovori pripremaju. Odgovore priprema intervjuisani, a najčešće neko iz njegovog tima.
Da sam ja novinar  (a nisam), ja bih mu postavio i ta pitanja pa ako ne odgovori, to bi bila lepa tema za novinski članak.
Zar ne?

Razmišljao sam da ubacim nekakvu fotografiju, kao ilustraciju ovog intervjua.

Odustao sam i to iz dva razloga.

Prvi: jer on to ne zaslužuje (one fotografije iz ranijeg posta su bile neophodne) i

drugi: neću da plašim dečicu koja mogu slučajno da nalete na ovaj blog.

O njemu, za sada, toliko.

 Ako se pojavi neki novi biser ovog "doktora" i ako mi kojim slučajem ne promakne, ponovo ću vam se javiti.

Ako pak vi naletite na nešto interesantno, što je meni promaklo, javite mi. 

Molim vas.

U zdravlje!