Organ Traffickers - Everybody knew what Thaci did

Nastavljam sa objavljivanjem tekstova vezanih za trgovinu ljudskim organima.
Monstruoznim poslom kojim su se izmedju ostalih kriminalnih i terorističkih radnji bavili Tači i njegovi pomagači sa Kosova iz Evrope i Amerike.

Evo ih.

Holbruk sa prijateljima - teroristima

 

Olbrajtova i Tači - kakav zaljubljeni pogled!

Nakon onakvog gledanja usledilo je i ovo - u levi obraz...

 

A zatim i u desni (šta je posle bilo - ne znam)

Račak - Voker razgleda pripremljenu predstavu. Doveo i novinare da snime predstavu.

A zatim obaveštava gazde da mogu početi da, po Srbiji, seju smrt iz vazduha.

Zatim je došao Bernar Kušner da stavi tačku na i. Da pomogne teroristima u proterivanju preostalih srba sa Kosova i Metonije odnosno sa svojih imanja i kuća.

 

Tači sa Kušnerom i komandantima Nato

Kušner i Tači

A evo i slika posledica prethodnih simpatija i ljubljenja.

Srpske kuće u plamenu...

Slika sama govori....

Ostalo nam je 7 siročadi. Ona ima četiri a ja tri...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Danas odavde prenosim intervju koji je Dik Marti dao za slovenački dnevni list "Delo"
Marty: Everybody knew what Thaci did
Global Research, February 14, 2011
LJUBLJANA -- Killing of witnesses, the fact that everybody knew what Hashim Thaci was doing and destruction of evidence is a scandal, Dick Marty told Slovenian daily Delo.

“Everybody kept quiet. That’s the real scandal, not my report in which I only wrote what many have known for a long time,” the Council of Europe (CoE) rapporteur was quoted as saying.

He added that Thaci’s name had often been mentioned in police reports, diplomatic cables, criminal studies and foreign intelligence agencies’ reports.

“That means that the West knew all along very well what was happening in Kosovo, but no one took any action,” the CoE rapporteur told the Slovenian daily.

Commenting on first UNMIK Chief Bernard Kouchner’s reaction to a reporter’s question about the human organ trafficking, Marty said: “A man who laughs at such a horrific topic says a lot about himself”.

Marty also spoke about his visit to The Hague, adding that he had been utterly surprised by the fact that evidence from the Yellow House had been labeled as irrelevant and then destroyed. He explained that the Hague Tribunal had said it was a normal procedure but according to him, this is not the way evidence is handled anywhere in the world.

Speaking about EULEX, the CoE rapporteur said that there were several highly professional people there but that conditions they worked in were horrible and unacceptable.

“There is no secrecy. All translators are local, there are many local staff. That is why even the most confidential information has been systematically leaking,” he said, adding that if he were a lawyer of a witness in Kosovo he would never advise them to testify before EULEX, “primarily because they cannot protect the witnesses”.

Marty also told Delo that he had more confidence in the Americans than the Europeans when it came to the investigation into the allegations from his report and added that Brussels would do everything it could to make the case sink into oblivion as soon as possible.

“The only solution is a special investigative unit outside Kosovo, with special authority and with a very serious witness protection program. Europe is never going to accept that. Because it knows that my witnesses would really talk and reveal that a large part of the European politicians knew all along what was going on in Kosovo. Do you really think that Brussels wants to hear something like this,” the CoE rapporteur concluded.

Evo i prevoda:
Marti: Svi su znali šta je Tači radio 14. februara 2011.

LjUBLjANA- Ubijanje svedoka, činjenica da je svako znao čime se Tači bavio, kao i uništavanje dokaza je pravi skandal - izjavio je Dik Marti slovenačkom listu Delo.

„Svako je ćutao. To je pravi skandal, a ne moj izveštaj u kome sam ja samo napisao ono što su mnogi znali svo vreme,“ izvestilac Specijalne komisije Saveta Evrope je izjavio doslovce.

Dodao je da je Tačijevo ime bilo često spominjano u policijskim izveštajima, diplomatskim depešama, kriminalnom istragama i izveštajima stranih službi.

„To sve znači da je Zapad znao svo vreme veoma dobro šta se dešavalo na Kosovu, ali niko nije ništa preduzeo.,“ izjavio je izvestilac Saveta Evrope slovenačkom dnevnom listu.

Komentarišući inicijalnu reakciju šefa UNMIK-a Bernarda Kušnera na pitanje o trgovini ljudskim organima, Marti je izjavio: „ Čovek koji se smeje na tako strašnu temu, samim tim govori dosta o sebi“.

Marti je takođe govorio o svojoj poseti Hagu, naglašavajući da je bio ekstremno iznenađen činjenicom da su dokazi iz „Žute kuće“ označeni beznačajnim i potom uništeni. Objasnio je da mu je u Haškom tribunalu rečeno da je to normalna procedura (kada su  u pitanju zločini prema Srbima- primedba prevodioca), da bi potom naglasio da se tako nigde u svetu ne postupa sa sudskim dokazima.

Govoreći o EULEKS-u, izvestilac Saveta Evrope je naglasio, da iako tamo postoji grupa veoma ozbiljnih profesionalaca, uslovi u kojim oni rade su očajni i neprihvatljivi.

„Nije to nikakva tajna- Svi prevodioci su lokalni ljudi (Albanci), kao i dosta osoblja u EULEKS-u. Upravo zato i najtajnije informacije sistematski cure,“ da bi potom dodao da ako bio on bio u ulozi advokata nekog svedoka na Kosovu, nikada ga ne bi  posavetovao da svedoči za EULEKS, „pre svega jer oni nisu u stanju da zaštite svoje svedoke“.

Marti je takođe naglasio Delu, da ima mnogo više poverenja u Amerikance nego Evropljane, kada je u pitanju istraga vezana za navode iz njegovog izveštaja, dodajući da bi Brisel učinio sve u svojoj moći da ova afera ode u zaborav, i to što pre moguće.

„Jedino rešenje je formiranje specijalne istražne jedinice locirane van Kosova, sa posebnim ovlašćenjima i veoma ozbiljnim programom za zaštitu svedoka. Evropa neće nikada prihvatiti tako nešto. To je zbog toga što znaju da  bi većina svedoka onda uistinu progovorila i jednom velikom delu razotkrila činjenicu da su evropski političari itekako dobro znali šta se dešavalo na Kosovu. Da li uistinu verujete da Brisel uistinu želeo da javno čuje nešto poput toga,“ zaključio je izvestilac Saveta Evrope.

They were of course knew, but ... (Naravno da su znali, ali ...)

Drugi saznaju i pišu....

Bernard Kouchner je naravno ne zaobilazna ilustracija kada se govori o kriminalnoj aktivnosti.
Ovoga puta je to uradio neko drugi a ja samo prenosim.

29. 01. 2011. 09:42h 13:36h | Press

Unmik imao imena Albanaca - ubica Srba

Istražitelji UNMIK-a su u izveštaju Haškom tužilaštvu iz novembru 2003, pozivajući se na svedočenje Albanaca učesnika u zločinima nad Srbima, zaključili da su kompletan organizovani kriminal u južnom delu Kosova i Metohije kontrolisali pećki i prizrenski klan braće Ramuša i Dauta Haradinaja.

 

Ramuš Haradinaj i Bernar Kušner

 
"Prema jednom svedoku, Daut Haradinaj i Naim Maljoku su bili lično odgovorni za Peć, Đakovicu i sve do Junika i linije koja ide kroz Metohijsku dolinu do Mališeva. Maljoku je veoma moćan i skoro jednak partner Ramušu. On je finansirao i donosio veliku količinu oružja za vreme rata i jak je u poslu sa narkoticima. U sektorima Prizrena, Suve Reke, Orahovca, Uroševca i dela opštine Mališevo bila je još jedna grupa, autonomna, ali pod uticajem Ramuša i Dauta Haradinaja. Vođe su Islam Kastrati, Šićuri Ćeljaj i Džavid Elšani. Elšani je iz sela Pirane pored Prizrena, dok su Kastrati i Ćeljaj iz Prizrena. Bio je uključen i OVK komandant u Uroševcu kog su zvali Naser, a koji je obezbedio drugu grupu sa zarobljenim Srbima iz te oblasti", piše u izveštaju.
 

Daut Haradinaj je bio glavni u OVK bazi u Tropoji od 1998. godine, a svedok na kog se pozivaju istražitelji UNMIK-a često je tamo boravio i "lično komunicirao sa Dautom i Ramušem".

"Ramuš je dao striktna naređenja svim lokalnim komandantima da mu prijave ako uhapse nekog Srbina. U oblasti Đakovice značajan deo je urađen uz pomoć Džafera i Genca Požegua i izvesnog Nasera, koji je pre rata bio vulkanizer. U oblasti Prizrena Džavid Elšani je bio veoma aktivan u hvatanju živih Srba. Uživao je da ih muči. On je bio šef vojne policije OVK. Elšani je organizovao dva kampa za zarobljene Srbe u severnoj Albaniji", navodi se u izveštaju.

Svedok je dao i ime izvesnog člana OVK Dauta Lauše iz Suve Reke, koji je pomagao u prikupljanju Srba. Daut i Ramuš, a posebno Daut, imaju ekstremno dobre odnose sa Bliskim istokom i Turskom. Mnogi islamisti su došli u OVK baze u Tropoji i Kukešu pre i za vreme rata.

Drugi svedok je pomenuo ime vezano za trgovinu organima: Alija Ljuljaj iz Elbasana (u Albaniji). U istim je "poslovnim aktivnostima" i sa dobrim kontaktima u Turskoj i drugim zemljama u tom regionu. On je njima donosio novac od prodaje organa.

Na pitanje ko su to oni, svedok je odgovorio: "Pa, Džavid... i još nekoliko njih. Džavid nema dušu, ne smeta mi da pomenem njegovo ime u vezi sa ovim poslom". Drugi svedok je pitan za Aliju Ljuljaja, na šta je odgovorio da ga poznaje i da je on rođak Islama Kastratija i Šićuri Ćeljaja i dobar drug sa Dautom. Svedok je potvrdio da je Džavid Elšani duboko umešan u posao trgovine organima, a kada je pitan za Ćeljaja i Kastratija, odgovor je bio: "Pa... sranje, dobro... logistika... razgovraćemo kasnije...", piše u svedočenju istražitelja UNMIK-a.
............................................
Foto strip
Da li je razgovor tekao ovako ....

Alleged Organ Traffickers Charged in Kosovo V

O događanjima na prostorima Kosova i metohije o kojima ovde pišem postoji mnogo dokaza.
Veliki broj tih dokaza je predočeno zvaničnicima EU i Tribunalu u Hagu.
Na sve to nije bilo nikakve reakcije već se uporno održavala uvrežena slika o srbima kao lošim momcima i albancima kao ugroženoj zajednici.
Ta slika je stvorena mnogo ranije, odnosno još u vreme pravljenja planova na Zapadu za razbijanje Jugoslavije i SSSR.
Ona se morala održati radi opravdanja nelegalnog napada iz vazduha na srbe i Srbiju i pokrenutih procesa pred Hašklim tribunalom.
Izvestilac Dik Marti nije ostao imun na tu ogromnu antisrpsku propagandu u medijima.
U njegovom izveštaju i raznim izjavama on akcije legalnih državnih organa države Srbije u borbi za suzbijanje terorizma i kriminalne delatnosti albanske mafije ne smatra opravdanim.
A te akcije su imale baš takav karakter.
One su bile antiterorističke i cilj je bio zaštita svih građana Kosova od organizovanih kriminalnih grupa koje su ugrožavale i građane albanske nacionalnosti.
Dik Marti je pokazao izuzetnu hrabrost i zavređuje svako poštovanje.
On je pravičan u svojim nastupima i stiče se utisak da ima jaku želju da se na ovome istraje.
Sa druge strane, uočljiva su nastojanja pojedinih aktivnih i bivših svetskih moćnika i zvaničnika da se umanji značaj Martijevog izveštaja i onemogući pravedna i pravična istraga.

Bilo kako bilo na Internetu i po drugim medijima ovom izveštaju je posvećeno dosta pažnje.
Zbog toga ja ovde pokušavam da na jednom mestu grupišem neka pisanja o tome i omogućim čitaocu da sagleda, kakve su monstruozne zločine na Kosovu vršili miljenici Medlin Olbrajt, Bila Klintona, Tonija Blera, Vilijama Vokera, Ričarda Holbruka, Veslija Klarka, Džemi Šeja, Bernara Kušnera, Havijera Solane. Ovde imate napis o svedočenju Albanaca koja su dostavljena tužilađštvu u Hagu ali na koja se tada nije reagovalo.

A u pitanju je bila kriminalna grupa koja je trgovinom narkoticima finansijski toliko ojačala da je počela da razmišlja o ostvarenju davnašnjeg albanskog sna - Velike Albanije.
Počeli su sa nabavkom teškog naoružanja, uniformi i ostalih stvari potrebnih za organizovanje paravojske.
Na ruku im je išlo i ti što je u susednoj Albaniji na vlast došla slična grupacija kriminalnih struktura sa kojopm su napravili spregu radi ostvarenja zajedničkog cilja.
O tome kako je sve to počelo moglo bi da se dosta piše, no to nije tema ovog napisa a ja nisam osoba koja bi to mogla da uradi.

Evo jednog od tih svedočenja na koje nije reagovano.
Ili možda jeste?
Verovatno je uništeno kao i mnogi drugi dokazi koje je Haški tribunal uništavao kada nisu odgovarali njihovim zacrtanim ciljevima. 

Dokazi: Hladnjača za otete Srbe

U svedočenjima osmorice Albanaca koja je tužilaštvu u Hagu novembra 2003. dostavio Pol Kofi, direktor pravosuđa UNMIK-a, utvrđena su imena desetoro Srba koje su svedoci identifikovali kao žrtve trgovine organima na Kosovu.

Žuta kuća na severu Albanije

 
Jedan svedok je potvrdio da su Siniša Vitošević, Gradimir Majmarević, Dragoljub Slavković, Mladen Vasić i Mileta Đukić bili zatočeni u Tropoji, odakle su Srbi prebacivani u „žutu kuću", gde su im vađeni organi. Potvrđeno je i da je nastradala Slađana Fan, za koju je svedok rekao da ju je video u „žutoj kući".
 

Spisak žrtava 1. Vlastimir Stevanović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999. 2. Dragan Jaćimović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999. 3. Zlatko Antić, prebačen iz sela u blizini Prizrena u Albaniju u julu ili avgustu 1999. Veruje se da je ubijen pre dolaska u Albaniju 4. Siniša Vitošević, svedok potvrdio da je bio zatvoren u Tropoji 5. Gradimir Majmarević, bio zatvoren u Tropoji 6. Dragoljub Slavković, bio zatvoren u Tropoji 7. Mladen Vasić, bio zatvoren u Tropoji 8. Mileta Đukić, bio zatvoren u Tropoji 9. Pera Ristić, bio zatvoren u Tropoji 10. Slađana Fan, zatvorena u kući u Peškopiju u septembru ili oktobru 1999. Svedok kaže da je video ženu koja liči na nju u Albaniji i veruje da je odvedena u kućnu kliniku u Burelju

Svedok opisan kao Albanac sa severozapadnog Kosova, koji je od 1998. služio kao vozač i niži operativac u UČK, potvrdio je identitet nastradalih Vlastimira Stevanovića, Dragana Jaćimovića i Zlatka Antića.
 
Ovaj svedok, za koga su istražitelji utvrdili da je nestao u martu 2003. godine, učestvovao je tri puta u transportu zatvorenika i srpskih leševa sa Kosmeta u severnu Albaniju i dva puta u dopremanju zatvorenika u „žutu kuću".
 
"Moja prva pošiljka je bila oko 20. jula, druga je bila oko 23. jula, a poslednja je bila početkom avgusta. U jutro 20. jula (plus-minus jedan dan) bio sam u gradu u blizini mog sela, istočno od Peći. Došao sam da vidim mog pretpostavljenog Petrita Agušoljija. Rekao mi je da mu je Rešad Zajmi tražio vozača za jedan posao. P. A. mi je rekao da odradim posao, držim jezik za zubima i zaboravim na ovaj zadatak ako želim da dočekam dugu starost. Dali su mi prašnjavu hladnjaču SAAB. Hladnjak pozadi nije radio", ispričao je taj svedok.
 
"Nakon što smo došli u Prizren, rečeno mi je da skrenem prema Suvoj Reci. Prošli smo Ljutoglav i zaustavili se jedan kilometar posle Ljutoglava. Tamo je bilo oko 30 zatvorenika uključujući jednu ženu, koji su nas čekali, kao i deset vojnika OVK. Zatvorenici su očigledno dugo pešačili. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki od njih su imali modrice. Bio je jedan vojnik OVK koji je ispitivao Srbe. Jedan od njih je rekao da se zove Dragan Jaćimović iz Šilova. Imao je oko 40 godina. Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Oćeruše i Gnjilana. Bilo je nekoliko ljudi sa prezimenom Kostić iz Ratimlja", naveo je svedok.
 
On je dodao da je "u blizini glavnog puta pristigla druga grupa od 15 zarobljenih Srba".
 
"Džip je sporo vozio ispred njih sa pripadnicima OVK unutra. Četvorica ili petorica pripadnika OVK išli su pored Srba. Među ljudima sam prepoznao Vlastimira Stevanovića, bio je kelner u Armijskom klubu u Prizrenu. Bio je mršav, oko trideset godina. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Rečeno mi je da su to zarobljeni MUP-ovci i vojnici. Kada smo stigli u Kukeš, skrenuli smo na sever i tamo sam isporučio Srbe", kazao je svedok.
............................................................................................................................
Dik Marti je s pravom zabrinut za sudbinu svog izveštaja. On verovatno oseća da u Evropi ne postoji potrebna odlučnost da se istraga i procesi dovedu do kraja.
Nadajmo se da će makar on biti dovoljno uporan i dosledan u svojim nastojanjima.
Ovde prenosim njegova zapažanja iz razgovora koji je sa njim vodila BBC-jeva saradnica Nataša Jokić u Strazburu.

Hronika 
Dik Marti: Iznenađen sam izjavom Ketrin Ešton da nema potrebe za imenovanjem specijalnog tužioca za trgovinu organima na Kosovu

Četvrtak, 27. januara 2010. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u sredu tri rezolucije koje se tiču zapadnog Balkana - o zaštiti svedoka, saradnji u kažnjavanju ratnih zločina i regionalnom pomirenju. Izvestilac Žan-Šarl Gardeto naglasio je da se mora obezbediti postojana zaštita svedoka, što je, smatra, jedini način da se dođe do istine o sukobima u bivšoj Jugoslaviji. "Opterećenost prošlošću" Ključno pitanje koje se sada postavlja je ko bi trebalo da vodi istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija. BBC-jeva saradnica u Strasburu Nataša Jokić o tome je razgovarala sa gospodinom Martijem, koji upozorava na opasnost da njegov izveštaj, uprkos ogromnoj podršci, ostane mrtvo slovo na papiru. "Ako se pogledaju državna pravosuđa i međunarodno pravosuđe u regionu, te strukture nisu bile sposobne da zaštite svedoke. Čim je reč o procesu nekome ko je na visokoj političkoj funkciji ili visoko u kriminalnoj hijerarhiji - konstatujemo da svedoka jednostavno nema. Svedoci i njihove porodice se zastrašuju, a bilo je i ubistava svedoka. Najviše me je šokirala činjenica da je moj izveštaj izazvao skandal, dok su ubistva svedoka koja su se događala poslednjih godina bila propraćena opštom ravnodušnošću. Mislim da međunarodna zajednica mora da reaguje. Problem je u tome što ima još mnogo ministara i političara koji su opterećeni odlukama koje su donosili u prošlosti i koji bi morali da poreknu nešto što su ranije uradili. Možda će nova američka administracija moći da nagovesti novi pravac, pre svega zato što Vašington na Kosovu i na Balkanu ima mnogo više uticaja i mnogo mu se više veruje nego Evropskoj uniji." "Incestuozna klima" Dik Marti je iznenađen izjavom šefice evropske dilomatije Ketrin Ešton da nije potrebno da se imenuje specijalni tužilac za navode o trgovini organima: "Kosovo je mala zemlja, svi se znaju i lako se stvara nešto što bih opisao kao "incestuoznu klimu". Veoma sam šokiran činjenicom da se bivši funkcioneri UNMIK-a danas nalaze na funkcijama koje plaćaju kosovarski lideri, iako to samo po sebi nije protivzakonito. Danas je bivši čovek broj dva UNMIK-a na platnom spisku gospodina Haradinaja, a jedan savetnik gospodina Tačija takođe je bio u misiji UN. Mislim da to ukazuje na postojanja krajnje promiskuitetne klime. Da bi pravosuđe bilo zaista nezavisno i objektivno, neophodbno je da se izmesti sa tog malog prostora nabijenog emocijama. Potrebno je da se formira jedna ad hok pravosudna institucija, koja bi se bavila isključivo istragom trgovine organima i bila izmeštena izvan Kosova. Potrebno je takođe da ta institucija bude u stanju da zaštiti svedoke i njihove porodice - ne samo za vreme procesa nego i posle njega." "Ko stoji iza Dika Martija?" Dik Marti nije iznenađen kritikama kojima je izložen i pitanjem "Ko stoji iza Martija?", koje se, posebno na Balkanu, često čuje: "Oni koji me poznaju u Švajcarskoj se ne čude, jer sam tamo poznat po tome da sam uvek delovao kao slobodan strelac, nikada nisam bio samo poslušni član svoje stranke, uvek sam radio isključivo po savesti. To jeste bila moja slabost, ali i moja snaga. Razumljivo je da me na Balkanu optužuju da sam instrument Srba ili Rusa. To je dobro poznata šema po kojoj se izmisli spoljni neprijatelj da bi se učvrstila vlast. Uvrede albanskog premijera Beriše, koji me naziva antisemitom i rasistom, nisu samo vulgarne, nego predstavljaju i političku zloupotrebu mog izveštaja radi rešavanja unutrašnjih problema sa kojima se suočava. Ali ja sam zadovoljan. U Albaniji i na Kosovu ima inteligentnih ljudi, kulturnih ljudi, koji će vremenom razumeti stvari. Kao i u slučaju mog izveštaja o zatvorima CIA-e, pokrenuće se dinamika istine koja će kao neki točak možda dugo da se okreće, ali će na kraju biti potvrđeno ono što sam naveo u izveštaju. Želim da u tom regionu građani imaju pravu demokratiju, da njihovi političari budu pošteni i da svoje političke funkcije ne tretiraju kao privatno vlasništvo." (BBC)

..............................................................

Alleged Organ Traffickers Charged in Kosovo IV

U proteklom periodu nekoliko puta sam pisao o događajima na Kosovu i nekim ljudima koji su svojim aktivnim delovanjem doprineli dešavanjima na tim prostorima i stvaranju ovakvog stanja koje imamo kao posledicu tih dešavanja.
Evo spiska i linkova ka tim tekstovima:
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/02/virusi-crvi-i-ostala-gamad.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/05/cinizam-na-delu.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/05/zasto-odjednom-roland-garros.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/07/return-to-crime-scene.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/07/return-to-crime-scene-continuation.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/11/alleged-organ-traffickers-charged-in.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/12/alleged-organ-traffickers-charged-in.html
http://mojzavicaj.blogspot.com/2010/12/alleged-organ-traffickers-charged-in_27.html 
Danas vam ovde prenosim ono što drugi pišu nakon što je  Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila izveštaj Dika Martija.

 Marti: Šta reći Kušneru, čoveku koji se svemu smejao?!

Komentara 24

| veličina teksta:+-

Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji Dik Marti izjavio je posle izglasavanja rezolucije u Parlamentarnoj skupštini SE da bivšem šefu francuske diplomatije Bernaru Kušneru apsolutno nema šta da kaže.

 

Bernar Kušner i Hašim Tači

 
"Nemam šta da kažem gospodinu Kušneru. Šta da kažete nekome ko se smeje u takvim okolnostima", rekao je kratko Marti na konferenciji za novinare posle usvajanja rezolucije na osnovu njegovog izveštaja.

Marti je odgovarao na pitanje novinara o tome šta bi sada poručio prvom šefu Misije UN na Kosovu i Metohiji koji se prošle godine smejao kada su mu bili pomenuti navodi o postojanju kuće na severu Albanije u kojoj su ljudima vađeni organi.
 

Tokom posete Kosovu i Metohiji 2. marta prošle godine na pitanje novinara da li zna nešto o trgovini organima u slučaju "žuta kuća" Kušner se najpre nasmejao, a potom novinaru rekao: "Da li ste bolesni? Šta je to žuta kuća", upitao je Kušner.
 
Kada se krajem prošle godine pojavio izveštaj Dika Martija koji optužuje "Dreničku" grupu Hašima Tačija da je, između ostalog, učestvovala u trgovini organima zarobljenih Srba i nelojalnih Albanaca, Kušner je izjavio da sumnja u tačnost ovih navoda. 
 
Na optužbe da je zbao šta se dešavalo na Kosovu i Metohiji, ali da je o tome ćutao, kao i ostali strani zvaničnici, Kušner je rekao: "Ja okretao glavu!? Jadni (Dik Marti). Mi smo se danonoćno borili protiv organizovanog ili neorganizovanog kriminala, protiv nasilja. Bili smo apsolutno posvećeni pravdi i intervenciji međunarodne zajednice", kazao je Kušner.

Lunaček: Marti, sada predaj dokaze!

Komentara 22

| veličina teksta:+-

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju Ulrike Lunaček izjavila je posle usvajanja rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) koja poziva na pokretanje istrage o trgovini ljudskim organima na Kosmetu da tu istragu moraju da podrže kako članice EU, tako i SAD.

Ulrike Lunaček

 

Lunaček smatra da Dik Marti sada mora da misiji EU na Kosmetu preda dokaze o "teškim optužbama" kako bi Euleks na osnovu njih mogao da započne istragu. U saopštenju Lunačekove iskazano je njeno očekivanje da će kosmetske, ali i albanske vlasti, u istrazi tesno sarađivati sa Euleksom.
 
"Hašim Tači je protekle nedelje obećao punu podršku ovoj istrazi i sada, u sopstvenom interesu, mora da pokaže da je to ozbiljno mislio. Albanska vlada je, sa druge strane, pozvana da stavi na raspolaganje informacije o navodnim ustanovama za transplantaciju organa s kojima se trgovalo, kao i o masovnim grobnicama na svojoj teritoriji.

 
Pored toga Tirana mora sarađivati u razjašnjavanju uloge nacionalne albanske obaveštajne službe u saslušanjima pripadnika OVK. Istina i pravda su apsolutno potrebne za pomirenje i demokratski proces u svim zemljama regiona, uključujući Kosovo", poručila je ona.

Lunaček, međutim, strahuje da bez dovoljne garancije bezbednosti svedoka istraga ovih i drugih kriminalnih aktivnosti neće pokazati značajne uspehe.
 
"Kosovo i Metohija je mala zemlja. Ako Euleks ne dobije mogućnost i sredstva da kosmetskim svedocima i njihovim porodicama omogući novi identitet u drugoj zemlji, onda neće biti gotovo nikakvih optužnica niti presuda. Zahtevajući pravnu državu na Kosmetu, članice EU, ali i SAD ili Kanada moraju da ponude konkretne programe za zaštitu svedoka", podvukla je ona.

Dokazi: Grobovi čekali iskopani!

Komentara 29

| veličina teksta:+-

Međunarodna zajednica zna za "žutu kuću" od 2003. godine što se jasno vidi iz izveštaja direktora pravosuđa UNMIK policije Pola Kofija, koji je nadležnima dostavio šokantne ispovesti osmorice ubica, koje je i Dik Marti uvrstio u svoje dokumente.

Upozoravao na zločine još 2003. godine: Pol Kofi

 

"Ovaj svedok je potvrdio da je najmanje dva puta bio u toj kućnoj klinici u Burelju. Prvi put u oktobru 1999. vozio je, kako je rekao, četiri ili pet Srba, iz Kukeša u kuću južno od Burelja i isporučio ih Bešimu Vokšiju, OVK operativcu sa nadimkom Kinez. Svedok je opisao kuću kao tradicionalnu, relativno veliku, podeljenu u dva dela", navodi se u izveštaju Pola Kofija.
 

Grobovi bili spremni   - Drugog ili trećeg avgusta došao sam u Kapišnicu, u Peći. Stari „mercedesov" hladnjak je bio tamo. Već je bio zaključan bravom i lancima pozadi. Ovog puta sam vozio u Morinu, pa u Tropoja. Trebalo je sat i 45 minuta. Padala je lagana kiša. Ista procedura kao i ranije. Sve dobro organizovano. Grobovi su već bili pripremljeni. Ne znam koliko je ovog puta leševa bačeno. Bio sam u kamionu sve vreme - navodi svedok u izveštaju UNMIK-a.

Isti svedok je, kako prenosi Kofi, rekao je da se kuća nalazi na kraju seoskog puta, oko 20 minuta od glavnog puta južno od Burelja.
 
"Nastavio je da je kuća obojena u svetložuto i da vlasnik kuće nije iz istog plemena kao ostatak sela. Kako je rekao, zatvorenici su držani u šupi iza kuće. Svedok je potvrdio da je vozio organe na aerodrom u Tiranu, da bi mu kasnije bilo naređeno da se vrati u kuću i pomogne u sahranjivanju ostataka tela koji su bili u crnim vrećama. Ostaci leševa su sahranjeni u nekoliko lokacija u blizini kuće i obližnjem groblju. Istražitelji su mu pokazali fotografije deset različitih kuća, a on je identifikovao 'žutu kuću'", navodi se još u izveštaju Pola Kofija.
 
On piše da je ovaj svedok nestao u okolini Kline u martu 2003. godine. Njegov rođak je rekao da veruje da je ubijen zbog neplaćenog duga. Porodica nije pronašla njegovo telo niti je prijavila njegov nestanak vlastima zbog straha od osvete.
 
"Rečeno mi je da ću voziti kamion od Peći do Prizrena. Znao sam da je to opasna grupa, poznata po ubijanju Srba u Pašinom selu. Stigli smo na 1,5 kilometara do ulaska u Suvu Reku. Čekala nas je OVK grupa predvođena Ismetom Tarom. Ovog puta sam video leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Osećao sam miris krvi, video sam da su sveži leševi. Bilo je leševa oba pola, ali više muškaraca. Dok su punili kamion, neprijatni vojnik OVK mi je rekao 'Dobro ih pogledaj. Moj brat je završio u Trepči'. Sipali su 'kaporit' prašak, koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Onda smo nastavili putem prema Kukešu", ispričao je taj svedok.
 
"Stigli smo oko 12.30. Ovog puta skrenuo sam na jug. Mislim da su tela bila od ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca. Kada smo stigli, videli smo Envera Cokolija iz SHIK (ilegalna kosovska obaveštajna služba). Do 1991. on je bio u srpskom MUP u Prištini. Ljudi iz pratnje u 'golfu' su ispraznili kamion. Koristili su maske i rukavice. Oko 15 rupa je već bilo iskopano kad smo stigli. Po dva leša u svaku rupu. Trebalo je sat i po da se to završi", naveo je on.

Bez SAD i EU, Euleks ne može da istraži trgovinu organima

Komentara 12

| veličina teksta:+-

Organizacija Hjuman rajts voč se zalaže da Evropska unija imenuje nezavisnog tužioca koji bi vodio istragu o navodima Dika Martija i naglašava da ta istraga ne može da uspe bez efikasne zaštite svedoka i snažne podrške SAD i EU.

Da bi istraga uspela, potrebna je saradnja i politička podrška Evropske unije

 

 

 
"Mi imamo izvesne sumnje da bi u trenutnoj konfiguraciji i sa sadašnjim kapacitetima i sredstvima Euleks bio u stanju da obavi temeljnu istragu, koja bi omogućila neophodne bezbednosne aranžmane, zaštitu svedoka i dokaznog materijala i koja bi rezultirala eventualnim optužnicama. Važno je znati da je Euleks već obavio neke preliminarne istrage povodom Martijevih navoda. Međutim, za razliku od drugih istraga...u slučaju istrage navoda iz Martijevog izveštaja, koji su, podsećamo, i ranije bili poznati, Euleks nije ostvario napredak. To je bio jedan od razloga što smo uputili takav zahtev", izjavio je zamenik direktora HRV za Evropu Bendžemin Vord radiju "Slobodna Evropa".


"Pored imenovanja visoko specijalizovanog nezavisnog tužioca koji ima iskustva u istrazi kompleksnih zločina, mi smo takođe saopštili da je veoma važno da se naglasi da ta istraga ne može uspeti bez veoma snažne političke podrške SAD i Evropske unije. U poslednje vreme imali smo neke ohrabrujuće izjave funkcionera američke administracije i drugih da je neophodno da se povodom Martijevog izveštaja obavi temeljna istraga, ali mislim da je neophodan i snažniji pritisak da bi se to dogodilo", istakao je on.

"Razlog što smo predložili da centar međunarodne istrage bude izvan regiona jeste efektivna zaštita svedoka i dokaza. Sasvim je jasno da je neadekvatna zaštita svedoka bila značajna prepreka radu pravosuđa na Kosovu. Iako u tom smislu ne pominjem konkretne slučajeve, mislim da je ta ocena široko usvojena i da je prihvaćena i od strane Euleksa. Ono što je toj slaboj zaštiti svedoka doprinelo, a o čemu smo i ranije govorili, jeste nepostojanje volje zapadnih vlada da izmeste svedoke sa Kosova i to uprkos tome što se znalo da oni mogu biti adekvatno zaštićeni samo ako se premeste", dodao je Vord.

Ovaj kontekst je doveo do preporuka da se centar istrage i istražni tim izmeste sa Kosova. Vord smatra da je to neophodno kako radi integriteta, tako i u cilju bezbednosti njihovog posla.

Дик Марти: Нема правде без истине

уторак, 25. јануар 2011.

Нема правде без истине, и није овај извештај скандал, како многи тврде, већ је скандал политички опортунизам који је надјачао правду, изјавио је данас известилац Савета Европе Дик Марти, на заседању Парламентарне скуптштине Савета Европе (ПССЕ). У расправи о резолуцији поводом нелегалне трговине људским органима на Косову, Марти је нагласио да он није писао политички извештај о ситуацији на Косову.То није извештај против Косова, нагласио је Марти, већ се тражи независна истрага ради утврђивања истине о индицијама о ратним злочинима до којих је он дошао. Извештај се не бави односима између Србије и Косова, не релативизује злочине које је починио Милошевић и није пледоаје за Србију, нагласио је Марти. То је извештај о кршењу Конвенције о људским правима, објаснио је Марти, истичући да је Савет Европе место на којем би о томе требало да се говори. Зашто је "извештај Марти" изазвао скандал у међународној јавности, а није чињеница да су поједини сведоци у процесима за ратне злочине убијани, што је дочекано са равнодушношћу, упитао је Марти. Нашли смо сведоке и они немају везе са Србијом и Русијом, додао је Марти, они воле своју земљу и немају поверења у локалне и међународне судове. Марти је похвалио извештај Жан Шарла Гардета о заштити сведока и указао да се сведоци плаше за сопствене животе, али су имали поверења да говоре пред истражитељем Савета Европе. Према речима Мартија, несхватљиво је да су уништени докази Хашког трибунала о постојању Жуте куће у Албанији. Од почетка сам инсистирао да се води рачуна о свакој речи у овом извештају и да се у њему не чита оно што не пише, али видим се то није поштовало, оценио је Марти. Он је поновио да је извештај могао бити и без помињања имена, али сматра да би то била хипокризија, јер се та имена помињу у многим полицијским и обавештајним извештајима и новинским чланцима. Без имена, био би осумњичен цео један народ, иза кога би се сакрили осумњичени, објаснио је Марти. Према његовим речима, постоји и потврда о постојању затвореничких логора на северу Албаније. То је, како је рекао, потврђено и истрагом Еулекса о томе да су у затворима ОВК на северу Албаније жртве били и Срби и косовски Албанци, који су сматрани издајницима. Марти је поручио да би усвајање резолуције био корак ка трагању за истином, без које нема правде. Тражимо истрагу, а не неке радње које би биле алиби за правду, тражимо истину ради поштовања достојанства људи који живе на Косову, рекао је Марти. Сви учесници у расправи, који су говорили у име својих посланичких група, указали су неопходнност да се спроведе независна истрага о тврдњама из Мартијевог извештаја и да се утврди истина. Мартију овлашћење да достави доказе Тужилаштву Еулекса Дик Марти, швајцарски посланик добио је овлашћење на седници Правног комитета Савета Европе да достави доказе тужилаштву Еулекса за трговину органима на Косову и умешаности Хашима Тачија, актуелног премијера Косова, потврђено је “Блицу” у Стразбуру. - Састанак правног комитета Савета Европе почео је захтевом Дик Мартија да га комитет овласти да може да поднесе доказе Еулексу до којих је дошао у свом извештају и под условом да сведоци буду потпуно заштићени у том поступку. Сви за усвајање резолуције осим албанске делегације Посланици Парламентарне скупштине Савета Европе готово јединствено износе став да резолуција на основу извештаја Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и у Албанији треба да буде усвојена. За њу су се до сада изјаснили сви посланици изузев албанске делегације, која се противи. Правном комитету СЕ поднето је 21 амандмана, четири је подонео Марти и сва четири су прихваћена, а од преосталих 17 колико је поднела албанско турска делегација усвојен је само један и он се односи на измену назива резолуције. Ако пред парламентом СЕ буде усвојен тај амандман резолуција ће гласити: Истрага на основу тврдњи о трговини људским органима. (Блиц)

Alleged Organ Traffickers Charged in Kosovo III

Ko se sve snabdevao kod "ugroženih i nezaštićenih poštenih boraca za slobodu" pogledajte ovde
http://networkedblogs.com/cgvUO sa komentarima.

Ovde prenosim originalni tekst u celini - sa linkovima.
Za one koji ne čitaju ćirilične tekstove ispod ovog dat je i tekst na latinici.

*************************************** Хроника
Политика: Богати Арапи и Израелци главни купци отетих органа

недеља, 26. децембар 2010.

Подаци Тужилаштва за ратне злочине Србије показују да су органи извађени од отетих цивила испоручивани у Немачку, Скандинавију, САД, Израел, Велику Британију и друге богате земље, сазнаје „Политика”. У документима тужилаштва под ознаком „33-08” са радним називом „Трговина људским органима” наводи се да су у ту трговину, заправо међународни криминални ланац, умешани доктори из Израела, Турске, Бразила и Филипина. За њих се каже да су „доктори који пустоше Балкан у потрази за људским органима”. Тужилаштво за ратне злочине се у предмету позива на извештај о међународној трговини органима који је направила група стручњака са Универзитета Колумбија у Њујорку познатија под називом „Белађо теск форс”. Ова група је у свом извештају изнела податке да су богати Арапи и Израелци главни купци људских органа који потичу из југоисточне Европе. Тужилаштво се у предмету позива и на истраживање које је објавио „Американ кроникл”, а у којем се каже да се у Универзитетској клиници у Јерусалиму само током 2001. године опорављало 60 пацијената којима је пресађен бубрег од непознатог донора. У истом истраживању наводи се да због тога „многи Израелци путују у источну Европу у пратњи израелских доктора”. „Посетили су сиромашну Македонију, Бугарску, Косово, СР Југославију да би разговарали са локалним бизнисменима и лекарима о оснивању некаквих клиника ”, наводи се у истраживању. Као доказ за овакве тврдње, српско тужилаштво располаже подацима да је 15. новембра 2008. године у Приштини ухапшен Израелац Моше Харел који се терети да је преговарао и организовао илегалну трансплантацију органа. Харел је ухапшен у истрази против групе која је у клиници „Медикус” у Приштини учествовала у илегалној трансплантацији бубрега. Као главни „мозгови” трговине органима тада су означени управо Моше Харел, али и израелски хирург Запи Шапира. Исти доктор Шапира је 1999. године појавио у Скопљу и тамошњим лекарима нудио сарадњу у пресађивању бубрега. Наводно је тај посао касније реализовао у Естонији, Молдавији и Турској заједно са турским хирургом Јусуфом Ерцином Сонмезом који је у бекству, јер је означен као „главни хирург за илегално пресађивање бубрега” у Приштини. Међу подацима о трговини органима наводи се и један банковни рачун који је у мају 2000. отворио Ервин Охри са Косова. Он је тражио донора за трансплантацију бубрега у Милану, па је отворио рачун на име Наиме Охри у албанској банци Курсимеве. Посебно поглавље у предмету српског тужилаштва заузима случај „жута кућа”. У њему се налази извештај о форензичким испитивањима на овој локацији. Тај извештај је означен као „кључни”, јер потврђује да су извесна испитивања у „жутој кући” обављена упркос негирању албанских власти и Унмика. У том извештају, за који тужилаштво каже да га је набавило „неформалним путем”, наводи се читав низ медикамената и опрема који указују на могућност да су се ту изводили хируршки захвати. Нађено је укупно седам медикамената и опрема интересантни за даљу истрагу. Такође, ту се набрајају и све особе које се учествовале у увиђају код „жуте куће”. Посебно важан у том извештају јесте цитат у којем се износи податак где се сада налазе докази за које се званично тврди да не постоје. По извештају, докази су у форензичком центру у Ораховцу на Космету. У краткој ретроспективи овог случаја Тужилаштво за ратне злочине Србије наводи да је „из веома поузданих извора” дошло до сазнања да недостаје више страница у овом извештају и да су два имена избрисана белилом. Додатном истрагом утврђено је да је реч о две особе које су на месту догађаја биле у својству „истражитеља”, иако оне суштински то нису. (Политика)  ************************* Zbog onih koji ne čitaju tekstove pisane ćirilicom evo i latiničnog teksta. Politika: Bogati Arapi i Izraelci glavni kupci otetih organa nedelja, 26. decembar 2010. Podaci Tužilaštva za ratne zločine Srbije pokazuju da su organi izvađeni od otetih civila isporučivani u Nemačku, Skandinaviju, SAD, Izrael, Veliku Britaniju i druge bogate zemlje, saznaje „Politika”. U dokumentima tužilaštva pod oznakom „33-08” sa radnim nazivom „Trgovina ljudskim organima” navodi se da su u tu trgovinu, zapravo međunarodni kriminalni lanac, umešani doktori iz Izraela, Turske, Brazila i Filipina. Za njih se kaže da su „doktori koji pustoše Balkan u potrazi za ljudskim organima”. Tužilaštvo za ratne zločine se u predmetu poziva na izveštaj o međunarodnoj trgovini organima koji je napravila grupa stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku poznatija pod nazivom „Belađo tesk fors”. Ova grupa je u svom izveštaju iznela podatke da su bogati Arapi i Izraelci glavni kupci ljudskih organa koji potiču iz jugoistočne Evrope. Tužilaštvo se u predmetu poziva i na istraživanje koje je objavio „Amerikan kronikl”, a u kojem se kaže da se u Univerzitetskoj klinici u Jerusalimu samo tokom 2001. godine oporavljalo 60 pacijenata kojima je presađen bubreg od nepoznatog donora. U istom istraživanju navodi se da zbog toga „mnogi Izraelci putuju u istočnu Evropu u pratnji izraelskih doktora”. „Posetili su siromašnu Makedoniju, Bugarsku, Kosovo, SR Jugoslaviju da bi razgovarali sa lokalnim biznismenima i lekarima o osnivanju nekakvih klinika ”, navodi se u istraživanju. Kao dokaz za ovakve tvrdnje, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je 15. novembra 2008. godine u Prištini uhapšen Izraelac Moše Harel koji se tereti da je pregovarao i organizovao ilegalnu transplantaciju organa. Harel je uhapšen u istrazi protiv grupe koja je u klinici „Medikus” u Prištini učestvovala u ilegalnoj transplantaciji bubrega. Kao glavni „mozgovi” trgovine organima tada su označeni upravo Moše Harel, ali i izraelski hirurg Zapi Šapira. Isti doktor Šapira je 1999. godine pojavio u Skoplju i tamošnjim lekarima nudio saradnju u presađivanju bubrega. Navodno je taj posao kasnije realizovao u Estoniji, Moldaviji i Turskoj zajedno sa turskim hirurgom Jusufom Ercinom Sonmezom koji je u bekstvu, jer je označen kao „glavni hirurg za ilegalno presađivanje bubrega” u Prištini. Među podacima o trgovini organima navodi se i jedan bankovni račun koji je u maju 2000. otvorio Ervin Ohri sa Kosova. On je tražio donora za transplantaciju bubrega u Milanu, pa je otvorio račun na ime Naime Ohri u albanskoj banci Kursimeve. Posebno poglavlje u predmetu srpskog tužilaštva zauzima slučaj „žuta kuća”. U njemu se nalazi izveštaj o forenzičkim ispitivanjima na ovoj lokaciji. Taj izveštaj je označen kao „ključni”, jer potvrđuje da su izvesna ispitivanja u „žutoj kući” obavljena uprkos negiranju albanskih vlasti i Unmika. U tom izveštaju, za koji tužilaštvo kaže da ga je nabavilo „neformalnim putem”, navodi se čitav niz medikamenata i oprema koji ukazuju na mogućnost da su se tu izvodili hirurški zahvati. Nađeno je ukupno sedam medikamenata i oprema interesantni za dalju istragu. Takođe, tu se nabrajaju i sve osobe koje se učestvovale u uviđaju kod „žute kuće”. Posebno važan u tom izveštaju jeste citat u kojem se iznosi podatak gde se sada nalaze dokazi za koje se zvanično tvrdi da ne postoje. Po izveštaju, dokazi su u forenzičkom centru u Orahovcu na Kosmetu. U kratkoj retrospektivi ovog slučaja Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navodi da je „iz veoma pouzdanih izvora” došlo do saznanja da nedostaje više stranica u ovom izveštaju i da su dva imena izbrisana belilom. Dodatnom istragom utvrđeno je da je reč o dve osobe koje su na mestu događaja bile u svojstvu „istražitelja”, iako one suštinski to nisu. (Politika)  nastavlja se....

Alleged organ traffickers charged in Kosovo II

Ono što se još 1999. godine naslućivalo i o čemu se veoma retko i oprezno govorila dobija svoju pravu formu.
Kako Seth J. Frantzman u svom tekstu opisuje te prljave kriminalne radnje .

Kosovo Organ Harvesting: The Plot Thickens

By Seth J. Frantzman
Thursday, 25 Nov 2010

In his recent column one of Israel’s leading investigative journalists explores the bizarre horror and little-known roots of the Kosovo organ-trafficking ring. Almost all those involved were respected professionals in their communities…

In mid-November, the world media reported that Interpol was hunting for seven members of an organ-trafficking ring. They were accused of operating a clinic called Medicus in Pristina, the capital of Kosovo. Most news media were excited to reveal that two Israelis were among those named in the 46-page Interpol report. Less interest was shown in the other international members of the ring – Turkish and Albanian Muslims.

Only one Israeli, Moshe Harel, was wanted by Interpol in connection with the ring. The other Israeli, Zaki Shapira, was listed as an unindicted coconspirator. A Turkish doctor and five Albanians were also indicted for their role in diverse criminal activities such as “trafficking in persons and unlawful exercise of medical activity.”

THE ORIGINS of the ring appear relatively recent. According to reports, Lutfi Dervishi, a urologist and professor at Pristina University, visited Istanbul in 2006 to attend a conference. At the conference he let it be known that he was looking for someone who could perform organ transplants. He was contacted by Yusuf Sonmez, a Turkish national and surgeon who has a history of involvement with illegal organ harvesting.

Sonmez maintains a website which claims he completed his residency in surgery at Istanbul University medical faculty in 1984 and was an expert in kidney transplants. According to a November 3 article in Hurriyet he also worked at the Ministry of Health. He completed his first transplant from a live donor in 1993, and by 2006 claimed he had performed more than,1,300 kidney transplants. In 2005 he was running a private hospital in Istanbul. Turkish websites indicate that his hospital was shut down in 2007 after a police raid, during which his brother Bulent was also detained. He received a suspended sentence.

Sonmez again fell out with the law over organ thefts in 2008. His medical license was revoked and he was banned from the profession for six months – which news outlets criticized as too weak a punishment. At the time Turkish articles called him the “the Turkish butcher” and Hurriyet referred to him as “Frankenstein.” In 2010, when it emerged that he was involved with organ trafficking in Kosovo, he turned up in Azerbaijan, apparently free to go about his bloody business. His status at present is not clear.

In 2006, while at the height of his power, operating his own clinic prior to the police raids, he contacted Dervishi. Sonmez then contacted a Turkish-Israeli, Harel, who according to the government of Kosovo was born in 1950 in Turkey. Harel later allegedly “identified, recruited and transported the victims, as well as managed the cash payments before the surgeries.” Sonmez, it seems, was also the contact for Shapira, who has a history of brushes with the law regarding organ harvesting. Shapira was once head of kidney transplant services at Beilinson Medical Center in Petah Tikva. He was also a member of the Bellagio Task Force on global transport ethics. In the 1990s he ran afoul of ethics charges in Israel and moved to Turkey. In 2007 Shapira was arrested in Turkey; it seems he was already connected with Sonmez’s hospital. Now Sonmez brought Harel and Shapira to Pristina to help run Dervishi’s clinic. The clinic was operated by Dervishi’s son, Arban. Illir Rrecaj, a Kosovo Health Ministry official, granted the clinic a license to do urological checkups but was, according to Interpol, privy to the actual goings on there.

In October 2008 police suspicions were raised when a poor man was dumped at the Pristina airport and it was found his kidney had been removed. A raid on the Medicus clinic discovered that the organ harvesting ring had been bringing in poverty stricken patients from countries such as Turkey and Russia, promising them 15,000 euros, and then selling their organs for upward of 100,000 euros. Rrecaj was dismissed from his post. On November 4, Harel was arrested.

BUT ACCORDING to other sources it appears the tentacles of the case go deeper. The Serbian newspaper Blic claims that Dervishi was also involved in the murder and harvesting of organs from Serbs who were captured by ethnic Albanian terrorists during the Kosovo war of 1999. After the war there were rumors that Kosovar Albanians were keeping Serb prisoners in camps near the Kosovo border with Albania.

A Spanish KFOR contingent attempted to penetrate the village of Vrelo but was called back. Carla Del Ponte, the former chief prosecutor of the UN for war crimes committed in Yugoslavia, claimed in her 2008 book that as many as 300 Serbs were murdered for their organs just across the border in the Albanian town of Burrel. The infamous “clinic” in Burrel became known as the “yellow house,” but not until 2004 was it visited by a UN team to investigate the accusations. By then, only a few traces of blood remained.

According to Blic, in 1998 during the Kosovo crises, “[a] witness told Serbian war crimes prosecutors that he saw Dr. Lutfi Dervishi at locations where it was suspected that organs had been extracted from civilian prisoners and sold later.” Another Serbian source alleges that Shapira was also involved in 1999 in instructing those who harvested the organs, and according to the Croatian magazine Politika, he showed up in Macedonia in the same year, connected to a similar operation. This claim is based on the fact that he had Turkish connections who were supporting the Kosovars during the war.

Whatever the case, it seems the recent organ-trafficking scandal is merely the latest emergence of the dark cloud that has hung over Kosovo for years; it has become a center for human and organ trafficking in Europe.

What makes the present case so shocking is that almost all those involved were respected professionals in their communities.A professor from Priština, a member of the Kosovo Health Ministry, an Istanbul doctor and pioneer in organ transplants and a former head of transplant services at Beilinson. What made these men turn evil? What sort of strange dark coexistence is this, where Turks and Israelis work together to steal organs?

Does their ring have its origins in the dirty war fought in Kosovo in 1998-1999? The anti-Israel and anti-Semitic media like to shed light on supposed Israeli involvement in organ trafficking, but what this case shows is that the networks behind the story have much deeper and more disturbing roots.

* * *
Editorial comment: Of course none of this would be happening if the administration in Priština were not KLA/Albanina mafia thugs around whom their international patrons -- Washington first and foremost -- had erected a stone wall of silence to protect against any allegations that might undermine the lies that "justified" the 1999 war and its consequences. 

Za mene i za vas ovaj prethodni tekst je preveo Miodrag Novaković  ovde http://www.vidovdan.org/  gde imate mogućnost da ostavite svoj komentar.

Косовска трговина органима: Завера се шири…

Пише: Сет Џеј Френцман

среда, 01 децембар 2010 11:52

У свом последњем чланку (Крвава коегзистенција, 23.11.),  један од израелских водећих новинара-истраживача проучава сву бизарност и ужас,  као и мало познате корене трговине људским органима на Косову. Скоро сви умешани у те прљаве послове су били људи од угледа и на положајима у својим срединама.

Средином новембра, светски медији су известили да је Интерпол расписао потернице за седморицом чланова илегалне групе за трговину људским органима. Они су били оптужени за руковођење клиником под називом Медикус у Приштини. Већина медијских кућа је нагласила чињеницу да су двојица осумњичених, именованих у Интерпол извештају на 46 страница, били Израелци. Показали су много мањи интерес у идентификовању осталих чланова тог интернационалног круга у коме доминирају Турци и Албанци муслимани.

Само је један Изреалац, Моше Харел, је био тражен од стране Интерпола у вези са организацијом ове илегалне операције. Други Израелац, Заки Шапира, је био наведен као (осумњичени) помагач - без подизања кривичне оптужнице. Турски доктор и пет Албанаца су кривично оптужени за њихове улоге у више кривичних дела попут „трговине људима и нелегалног обављања медицинске професије.“

Корени ове организације сежу наизглед само до блиске прошлости. Судећи према извештајима, Луфти Дервиши, уролог и професор на Приштинском Универзитету, је посетио једну конференцију у Истанбулу, 2006. На тој конференцији се распитивао за неког од колега који би могао да врши трансплантације органа. Убрзо га је контактирао турски држављанин, хирург Јусуф Сонмез, који је већ био познат у „свету илегалне трговине људским органима.“

Сонмез има свој веб сајт на коме тврди да је завршио студије хирургије на Истанбулском универзитету- на Медицинском факултету 1984, и да је експерт у пресађивању бубрега. Према новинарском чланку од 3 новембра у Хуријету он је такође радио у турском министарству здравља. Прво пресађивање са живог донора је урадио 1993, да би по његовим тврдњама до 2006. урадио више од 1.300 пресађивања бубрега. У 2005. је имао своју приватну болницу у Истанбулу. Турски медији наводе да је његова болница судски затворена после полицијске рације 2007., а он и његов брат Булент ухапшени. Тада је само условно осуђен.

Сонмез је опет дошао у сукоб са законом због крађе људских органа 2008. Његова докторска дозвола је суспендована и било му је забрањено да се бави својом професијом шест месеци - што су локални медији оценили као „млаку“ казну. У то време Турске новине су га називале „турским касапином“, а Харијет га је чак назвао „Франкештајном“. 2010, када је обелодањена његова умешаност у трговину људским органима на Косову, он се појавио у Азербејџану, потпуно слободан да настави да се бави својим „крвавим бизнисом“. Његов статус у овом моменту није јасан.

Током 2006, у врхунцу своје моћи, док је руководио својом клиником, Сонмез је контактирао косовског Албанца Дервишија. Након тога је контактирао Турчина - Израелца Харела, који је према влади Косова рођен 1950 у Турској. Харел је наводно „идентификовао, регрутовао и пребацивао жртве, као и руководио исплатама „кеша“ пре операција.“ Сонмез је такође контактирао Шапира, који такође има богати криминални досије у области трговине људским органима. Шапиро је својевремено био шеф одељења за пресађивање бубрега у Белинсон Медикал Центру у Пети Тикви у Израелу. Такође је био члан Белагио специјалне групе за „глобалну транспортну етику“. Почетком 1990-тих, да би избегао етичку комисију због разних прекршаја, он је побегао у Турску. Шапиро је 2007. ухапшен у Турској; где је успео да се повеже са Сонмезовом болницом. Након свега тога, Сонмез је довео Харела и Шапира у Приштину да помогну са „радом“ Дервишијеве клинике. На челу клинике је формално био Дервишијев син Арбан. Илир Рећај, косовски званичник из министарства за здравство, је издао клиници дозволу за обављање уролошких прегледа, што је према Интерполу било само камуфлажа за „оно“ што се тамо уистину дешавало.

У октобру 2008. сумњу полиције је привукао случај сиромашног човека који је нађен напуштен на приштинском аеродрому, још незалечен након „вађења“ бубрега. Након тога је уследила полицијска рација на Медикус клинику где је откривена читава организација за трговину људским органима, која се бавила намамљивањем сиромашних и очајних људи из земаља попут Турске и Русије, обећавајући им 15.000 евра, а потом продавајући њихове органе и до 100.000 евра. Након ове полицијске акције Рећај је добио отказ, а 4-ог новембра је ухапшен Харел.

Но судећи према другим изворима изгледа да се пипци ове афере протежу много даље. Српски магазин Блиц тврди да је Дервиши учествовао у убиствима и отимању органа косовских Срба који су били отети од стране албанских терориста у време Косовског рата 1999.  После рата настављене су гласине да косовски Албанци држе српске затворенике у логорима у близини границе са Албанијом.

Контигент шпанског КФОР-а је покушао упад у село Врело (дејствујући на основу информације о заточеним Србима у том селу), али им је наређено да се врате на почетне позиције. Бивши главни Тужилац УН Трибунала за ратне злочине на територији Југославије, Карла Дел Понте, је у својој књизи из 2008. тврдила да је најмање 300 Срба убијено ради трговине њиховим органима, у близини границе у албанском градићу Бурелу. Озлоглашена „клиника“ у Бурелу је постала позната као „жута кућа“, али требало је да прође време све до 2004. да би била посећена од стране тима УН-а који је истраживао наводе оптужбе. У то време, од свих доказа су успели да пронађу свега неколико трагова људске крви.

Према Блицу, током косовске кризе 1998, један сведок је изјавио српским ратним тужиоцима да је лично видео Др Лутфија Дервишија на локацијама где су вађени органи српским затвореницима да би касније били продавани. Други српски извор такође тврди да је Шапиро био умешан 1999. у организовање вађења и трговине органима, и према часопису Политика, он се појавио исте године у Македонији да би учествовао у сличној „операцији“. Та тврдња је утемељена на томе што је Шапиро био повезан са круговима из Турске који су подржавали косовске Албанце у току рата.

Што год да је случај, изгледа је недавни скандал са трговином људским органима само једва видљиви део мрачног облака који се надвија над Косовом годинама, и које (Косово) је постало европски центар за трговину људима и људским органима.

То што чини цео овај случај тако шокантним је да су скоро сви умешани били угледни професионалци у својим срединама. Професор из Приштине, члан косовског Министарства здравља, Истанбулски доктор и пионир у трансплантацији органа, и бивши Шеф трансплантационе службе у Беилинсону. Какве су то демонске силе ушле у те људе? Каква је то мрачна коегзистенција, где се Турчин и Израелац удружују да краду људске органе?

Да ли та организација има корене у прљавом рату који се дешавао на Косову 1998-1999? Антизраелски и антисемитски медији би желели да усмере фокус на израелску умешаност у трговину органима, али оно што овај случај показује је то да цела позадина ове приче иде много дубље и има много више узнемиравајуће корене.

Коментар редакције „Балканских студија“:  Наравно да се ништа од овог не би дешавало да администрација у Приштини није ОВК (Албански мафијашки насилници) око којих је њихов међународни заштитник -  Вашингтон (први и пре свих других) је дигао огромни заштитни зид „ћутања“ да би спречио било какве оптужбе, које би могле да поткопају лажи које „оправдавају“  НАТО рат 1999. и његове последице.

Превод: Миодраг Новаковић

Kako će se stvari dalje odvijati - videćemo.
Nastavlja se....

Alleged organ traffickers charged in Kosovo

Drugi pišu - ja se pridružujem.....

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Настављачи традиција црне трансплантологије ухапшени на Косову

Тагови: Данас на Балкану, Ставови, Косово, Друштво, Коментари

13.11.2010, 21:54

Јавно тужилаштво ЕУ, судећи по свему, открило је још један извор прихода држављана «државе Косово. Јавни тужилац ЕУ у покрајини Џонатан Рејтел је огласио имена седам црних трансплантолога, чланова међународне мреже, који се баве трговином људским органима – пише српски лист Глас Јавности, позивајући се на информативну агенцију Асошиејтед прес.Према подацима Рејтела, злочинци су 2008. године помоћу лажних обећања намамили на Косово око 20 странаца, између осталих из Русије, Казахстана и Молдавије. То су углавном људи који живе у беди. За бубрег су им нудили просечно 20 хиљада долара, а за трансплантацију органа од богатих клијената су «лекари» тражили петоструко и шестоструко више. Занимљиво је да је међу осумњиченим бивши високи представник косовског Министарства за заштиту здравља, као и држављани Турске и Израела. 5 људи је већ ухапшено, за двама се трага. Један од ухапшених доктора, - писао је српски лист Блиц, - био је повезан с терористичком групацијом АОК, која је крајем 1990-х година киднаповала цивиле српске националне припадности, одузимала им виталне органе и убијала. Вероватно су косовски доктори одлучили да развијају своје вештине и у мирно доба, већ под фирмом приватне клинике. Слушања у вези са тим предметом планирају се за крај новембра. Није искључено, да ће број оптужених, као и ставке закона, у складу са којима су они потужени, бити повећани. Читать далее Извор: Глас Русије.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja sam u jednom od mojih ranijih postova (virusi crvi i ostala gamad) pisao o poseti Kušnera Kosovu. Tada sam prikazao dosta toga što se događalo u vreme kada je taj gospodin sprovodio politiku 'zapadnih zemalja' na tom delu države Srbije.
On je tom prilikom energično odbijao mogućnost kasapljenja ljudi radi vađenja organa i prodaju istih.
Čak je i izvređao dopisnika američke emisije na srpskom jeziku "Glas Amerike"
Da se podsetimo:

А ево и новог клипа са титлом.

Vidite taj KUšner nije čuo za žutu kuću.

A Internet je pun napisima i video klipovima o tom slučaju. Dovoljno je samo u pretraživaču napisati yellow house albania (Na kraju ovog posta imate link)

Evo jednog srpskog poklona za KUšnera da ga podseća na njegov slavni boravak na Kosovu i Metohiji.

Ovih dana je ponovo aktuelna ta trgovina na kosovu i pokrenute su (konačno) i neke istražne radnje a neki su bogami i pritvoreni.

RT (Russia Today) o tome opširno izveštava - pogledajte video.

Ovaj video možete pogledati  i na sajtu http://rt.com/news/organ-charged-kosovo-people/ gde je i propratni tekst.
Propratrni tekst je na engleskom.
Ako ne želite da koristite prethodni link ja tekst ovde prenosim u originalu.

 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

The indictment of a group accused of organ trafficking in Kosovo has revived sinister allegations made against the region's soldiers during the war.

In the latest case, seven people have been charged, with one suspect linked to the Kosovo Liberation Army which is alleged to have harvested organs of the captured Serbs during the 90s conflict.

The people charged are doctors and there is also a high level health official. They are suspected of being part of an organized crime group.

There are now growing concerns that with political instability and a weak justice system, Kosovo could become a breeding ground for criminal activity.

“Organ trafficking is unfortunately a big business. People who do it don’t do it on an ethnic basis. They do it because there is a lot of money in it and the opportunity to set it up in a lawless environment which has existed in Kosovo for pretty much the last ten years is of course something that they would welcome,” says Serbian political analyst Misha Gavrilovic.

The allegations focus on the Medicus center and first surfaced two years ago – forcing that center to close.

But some specialists named on the indictment have continued to work in other medical centers.

The indictments have put organized crime in Kosovo under a strong spotlight. Its government and Western countries are accused of turning a blind eye to the lawlessness that has been growing since it declared independence from Serbia nearly three years ago.

There are also many who accuse the ruling authorities of miscarriages of justice that date back to the war.

Links have been drawn between Medicus and the 'yellow house' case – the alleged murder and harvesting of the organs of Serbian war prisoners by members of the Kosovo Liberation Army. But there was insufficient evidence to bring that case to court.

The families of kidnapped and killed people in Kosovo have been fighting red tape in the UN Mission in Kosovo and NGOs for a long time, but so far without any results.

The biggest problem is that those accused of the killings and kidnappings have changed their soldiers’ uniforms for the suits of MPs. They gained power in Kosovo overnight with the help of international institutions.

But the focus is now falling on whether the territory is up to fighting organized crime when so many can still so clearly recall the abuses of the past.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ovde ću dati samo prevod dela teksta koji govori o žutoj kući u Albaniji.

Повучена je веза између Медикусa и случаја 'жутa кућa'  - наводних убистава и узимања органа српских ратних заробљеника од стране припадника Ослободилачке војске Косова. Али, није било довољно доказа да се случај преда на суд.

Највећи проблем је у томе што они који су оптужени за убиства и отмице су променили војничке униформе за "одела посланика". Они су добили власт на Косову преко ноћи уз помоћ међународних институција.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Više o žutoj kući možete pogledati ovde http://thebloodyellowhouse.wordpress.com/about/

Još nešto!
Imam utisak da nam prijatelji sa zapada ponovo spremaju neko novo iznenađenje.
Ako nas išta više može iznenaditi.
Ovih dana se nešto mnogo uzmuvao William Montgomeri ovde na našim prostorima.
Glumi mi nekog iskrenog poštenjačinu koji je otvorio srce.
Meni je to nešto mnogo sumnjivo.
Kad god je on nama pomagao, mi smo ostajali kratki i za firme a bogami i hiljade ljudskih života.
Nek lepo sedi tamo u Cavtatu i piše te svoje knjige.
Valjda će da se izlane pa kaže i neku istinu.
Ko zna! 
Živi bili pa videli.

A mi ovde imamo svoje ljude koji će nas zastupati tamo na zapadu.
Na primer, advokat Srđa Popović.
Pa, tzv 'Druga Srbija' - komplet.
I NVO
Ma ima ih koliko hoćeš.
I ne mora da putuju u Mađarsku po svoje mišljenje ili Ameriku da svedoče pred Kongresom.
Ovde su među svojima.

Uzdravlje!