Now let's go (A sada krenimo)

Znate li da mi Srbi, sada možemo da idemo kud god hoćemo. I kad god hoćemo.
U Evropu, Aziju, Afriku, Arktik, Antartik....
Ma svuda. Bez Vize i bez Veze (ali ne i bez para).
Uživancija jedna!
Sedneš u auto, upališ svetla 'u po bela dana', vežeš se i pravac beli Svet.
==================================
Kad smo već kod upaljenih svetla i po danu i po noći, setih se antičkog grčkog filozofa koji je živeo u buretu, Diogena iz Sinope i jedne anegdote vezane za njegovo ime. (slika)

Kada jednom videše Diogena kako u sred podneva ide trgom noseći upaljeni fenjer i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: "Tražim čoveka".
=================================
No, da nastavim.
Rekoh sedneš u auto, upališ svetla .......
Šta kažete!
Nemate pare?
Pa zar niste dobili pare od besplatnih akcija. A tek treba da pristižu dividende (valjda se tako to sada zove). (Ovo važi samo za građene Srbije). Pa zar vam svakodnevno na svim TV kanalima ne nude pare, stanove, limuzine, kuće. Samo treba da ih nazovete, sačekate i gotovo. A 'greb-greb', pa 'BINGO', pa 'Loto', 'Mobtto' pa... da ne nabrajam više, a ima ih bar još stotinu.

Nemate sreće na tim igrama na sreću?

Probajte. Tu je 'Veliki Brat' ili 'Farma'. Tu je i 'SURVIVOR', pa 'Zvezde Granda', 'Ja imam talenat' i opet, da ne nabrajam dalje.

Idite na sigurno. Najpre nazovete one vidovite ili one što klate viskove, gledaju u pasulj, tarot karte, proriču sudbine. I to samo na osnovu telefonskog poziva.
Čudo jedno, zar ne?

Uglavnom, pare na sve strane. Samo ih treba pokupiti.

Ma biće para, kad vam ja kažem.
Samo da ne bude opet po onoj drugoj narodnoj: "Ne lipši magare .......".

Ja i onako više volim virtelno putovanje. Znate, ono 'kobajagi' putovanje.
Za to mi pare ne trebaju.
Kliknem na [Google Earth] i odoh.
Na Nijagarine vodopade, Majami bič, Holivud, Karneval u Rio, Trebon.
(Ove nazive namerno pišem onako kako ih izgovaram. Po Vuku.)

Pitate se otkud sad među ove svetske lepote, upade Trebon i šta li mu je to Trebon.

E sada ću da vam i to razjasnim.

Najpre da vas upozorim da pogledate gore desno gde su postavljeni linkovi. Tamo sam postavio jedan novi link "Od - do (kako otici u......)", (kad ste već tamo - prijavite se ako već niste).

E vidite, u tom Trebonu (Češka Republika) imam neke rođake. Otkud meni rođaci tamo, o tome ću nekom drugom prilikom.

Ja tamo nisam bio. Nekako 'nikako da nadjem vremena' za to. Razumeli ste me, zar ne?

Pa, ako ne mogu da odem tamo na gore opisani način (Sedneš u auto, upališ svetla, vežeš se i ... ), mogu bar na onaj drugi, virtuelni način.

Da ne dužim. Tako sam došao do sajta za koji sam postavio link "Od - do (kako otici u......)".

Evo kako to izgleda.

Nakon otvaranja sajta treba da unesete polaznu i odredišnu lokaciju. U mom slučaju to su Leskovac i Trebon (Dovoljno je uneti samo naziv mesta). Zatim
odredite Country (EU) i kliknite na Set route>> (slika 1)

Nakon kraćeg vremena na desnom delu ekrana pojaviće se plavom bojom obeležen najkraći
put. Mapa se naravno može povećati i prikazati još detaljnije kao i reljefni prikaz terena. (slika 2)

Ispod dela gde smo uneli lokacije (From Leskovac To Trebon) pojavljuje se uputstvo kako izaći iz određenog grada počev od km 0.0 pa preko karakterističnih tačaka (skretanja i uključenja na pojedine puteve na pr. 214, E75, E49 i dr.) i naplate putarine. (slika 3)

Početna lokacija kod železničke stanice u Leskovcu (slika 4)

Ovako prolazimo kroz Beograd (slika 5).

Kroz Budimpeštu (slika 6).

Pa kroz Beč (slika 7)

I nakon pređenih 1.057,6 km i 12:16 časova vožnje evo nas u Trebon (slika 8).

Ja u Trebon kao čto rekoh, nisam bio.

Kad je moglo - nisam mogo a sad može, al ne mogu. A kad ću moći, ako budem mogo, neznam.
Al tu je Google pa ako vas mrzi da ga tržite po sajtovima evo ja ću vam pokazati neke slike.

Sve ovo a i mnogo više možete naći na: http://www.trebon.cz/

Ja se zapričao pa zaboravih da vam kažem.....
Neka, to ću sledeći put.

Pogledajte neke slike iz mog zavičaja. KLIKNITE OVDE.

U zdravlje!

Winter, Winter.... (Zima zima .......)

Da.
Zima je već uveliko a snega bi nešto malo pa ode. Pa i novu godinu dočekasmo bez snega.
A deca ko deca.
Ona bi da se sankaju i grudvaju, pa čim ustanu, trče do prozora. Gledaju da slučajno nije palo makar malo snega.
Koliko da se zabeli.
Gledaju u nebo pa u okolna brda i vraćaju se, malo razočarana u krevet.
Prođe jedan vanredni đački raspust (zbog gripa), pa Božićni praznici, onda i redovni raspust a snega nema pa nema.
Ima li ovo neke veze sa tim "globalnim zagrevanjem", "ozonskim omotačem", Bogom ili nečim drugim, neznam.
I neću da znam!

Malo nas poplašiše sa ovim gripom.
Svinjski ili Meksički svejedno je tek u narodu nasta neka zbrka.
A kako i ne bi.
Jedni nas hrabre, drugi plaše, treći kažu: "vakciniši se obavezno", četvrti: " ma to je neka svetska (ili belosvetska) zavera"; peti kažu: "izmislili je Farmaceuti". Pa ti sada budi pametan ako možeš i ako znaš. Ja opet kažem, ne znam.
I neću da znam!
Kao da je došlo neko ludo vreme gde važi ona narodna: "što manje znaš - bolje živiš".
O globalnom zagrevanju, gripu, epidemiji i pandemiji toliko.

A mene kao da je uhvatio zimski san.
I to već poodavno.
Zašto ovo kažem?
Pa zato što se nisam javljao već duže vremena.
A obećao sam u onom prvom postu "Predstavljanje".

Nakon toga sam samo postavio onu sliku gde prikazujem jedan isti kadar u dva različita perioda; jesen-zima .
Ja tamo konstatujem da je jesen lepa a i vas pitam da mi to potvrdite.
A da, tu je i video klip koji sam napravio iz vozila. Bio sam u obilasku moje kuće nakon što je pao prvi kratkotrajni, ovogodišnji sneg.
Napravio sam neke fotografije snimljene ranijih zima a pokazaću vam i neke snimljene sada .

30. januar 2004. godine

30. januar 2004. godine

30. januar 2004. godine

Ovo je ono isto mesto gde je bio Džip sa one slike gore, snimljeno 19. decembra 2009. godine na dan Svetog Nikole.

Evo i klipa kada sam odlazio u obilazak.

Ja ovako, malo o zavičaju, malo o drugim stvarima, na moj nači i kako ja vidim neke stvari.
Ako vam se ovo što sam napisao (a pisaću još), dopadne, možete prokomentarisati.
Javite i drugim svojim prijateljima.
Neka pogledaju, što se kaže, ništa ne košta.
Ako vam se pak ne dopadne znate šta treba; Klik i - Good bye.

Još nešto da vam kažem.
Prolazim ja teko, pre neki dan ulicom i onako u prolazu, čujem kako dva, malo starija gospodina, pričaju kako su nekima neke plate povećane za 10.000 dinara. Pomislih eto lepe vesti.
Produžim ja dalje i kažem sebi: "nisi ti Tomo to dobro čuo. Tate (tako ih ja zovem) iz MMF su rekli da plate i penzije nikako ne smeju da se povećaju."
Inače.....ne smem ni da pomislim šta bi nam uradili.
Nisam vam rekao. Ja u zadnje vreme ne čitam novine. Nekako im ne verujem, a ni sam ne znam zašto. Čak ni sajtove ovih naših (a i tuđih) novina ne gledam.

I tako vratim se ja kući i pravo kod komšije. A moj komšija pravo da vam kažem, sve zna. Ispričam ja njemu šta sam čuo. Komšija, moj dragi sveznajući komšija, meni sve lepo i natenane objasni kako to samo on ume.
Kaže on meni:"Komšija, MMF nije zabranio našim poslanicima da sebi povećaju plate i to što si čuo odnosi se na njihove plate".
Ovo što sam ja stavio pod navodnike je mnoogo, mnoogo i šire i duže. No obzirom da ja imam dosta vremena sveo sam celu tu priču na jednu proširenu rečenicu.

Ovde ću da prepričam jednu anegdotu koju sam negde, nekada od nekoga čuo.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>
Upitali nekog poznatog pisca kako može da piše tako "debele" knjige.
On njima odgovori da nema dovoljno vremena da piše "tanke knjige".
"Kako to?" - upitaše ga, začuđeni ovakvim odgovorom.
"Pa, da bih u malo reči ispričao ono što sam naumio a da to bude jasno, treba mi mnogo vremena i razmišljanja. Kako ja nemam toliko vremena na raspolaganju, ja pišem opširno"-odgovori pisac.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>

Htedoh da pitam komšiju odakle pare za to povećanje, pa odustadoh. Moj komšija bi mi verovatno i to nadugačko i naširoko objasnio.

Zahvalim se ja mom dragom sveznajućem komšiji. Sav srećan (pa njih ima samo 250), vratim se kući, uključim TV, kad tamo, naši pametni i prepametni, rukovodioci razmatraju mogućnost da otkažu kupovinu naručene vakcine za onu gore pomenutu pan....pan...pan... bolest. Biće znači para za ono povećanje a možda i za nešto više.

Nakon ovoga red je da vidite i nešto lepše.

Slike iz mog voćnjaka. Reči nisu potrebne.

Pogledajte još mojih fotografija. KLIKNITE OVDE.

Na zdravlje!