Kako Seth J. Frantzman u svom tekstu opisuje te prljave kriminalne radnje
Kosovo Organ Harvesting: The Plot Thickens
By Seth J. Frantzman
Thursday, 25 Nov 2010
In his recent column one of Israel’s leading investigative journalists explores the bizarre horror and little-known roots of the Kosovo organ-trafficking ring. Almost all those involved were respected professionals in their communities…
In mid-November, the world media reported that Interpol was hunting for seven members of an organ-trafficking ring. They were accused of operating a clinic called Medicus in Pristina, the capital of Kosovo. Most news media were excited to reveal that two Israelis were among those named in the 46-page Interpol report. Less interest was shown in the other international members of the ring – Turkish and Albanian Muslims.
Only one Israeli, Moshe Harel, was wanted by Interpol in connection with the ring. The other Israeli, Zaki Shapira, was listed as an unindicted coconspirator. A Turkish doctor and five Albanians were also indicted for their role in diverse criminal activities such as “trafficking in persons and unlawful exercise of medical activity.”
THE ORIGINS of the ring appear relatively recent. According to reports, Lutfi Dervishi, a urologist and professor at Pristina University, visited Istanbul in 2006 to attend a conference. At the conference he let it be known that he was looking for someone who could perform organ transplants. He was contacted by Yusuf Sonmez, a Turkish national and surgeon who has a history of involvement with illegal organ harvesting.
Sonmez maintains a website which claims he completed his residency in surgery at Istanbul University medical faculty in 1984 and was an expert in kidney transplants. According to a November 3 article in Hurriyet he also worked at the Ministry of Health. He completed his first transplant from a live donor in 1993, and by 2006 claimed he had performed more than,1,300 kidney transplants. In 2005 he was running a private hospital in Istanbul. Turkish websites indicate that his hospital was shut down in 2007 after a police raid, during which his brother Bulent was also detained. He received a suspended sentence.
Sonmez again fell out with the law over organ thefts in 2008. His medical license was revoked and he was banned from the profession for six months – which news outlets criticized as too weak a punishment. At the time Turkish articles called him the “the Turkish butcher” and Hurriyet referred to him as “Frankenstein.” In 2010, when it emerged that he was involved with organ trafficking in Kosovo, he turned up in Azerbaijan, apparently free to go about his bloody business. His status at present is not clear.
In 2006, while at the height of his power, operating his own clinic prior to the police raids, he contacted Dervishi. Sonmez then contacted a Turkish-Israeli, Harel, who according to the government of Kosovo was born in 1950 in Turkey. Harel later allegedly “identified, recruited and transported the victims, as well as managed the cash payments before the surgeries.” Sonmez, it seems, was also the contact for Shapira, who has a history of brushes with the law regarding organ harvesting. Shapira was once head of kidney transplant services at Beilinson Medical Center in Petah Tikva. He was also a member of the Bellagio Task Force on global transport ethics. In the 1990s he ran afoul of ethics charges in Israel and moved to Turkey. In 2007 Shapira was arrested in Turkey; it seems he was already connected with Sonmez’s hospital. Now Sonmez brought Harel and Shapira to Pristina to help run Dervishi’s clinic. The clinic was operated by Dervishi’s son, Arban. Illir Rrecaj, a Kosovo Health Ministry official, granted the clinic a license to do urological checkups but was, according to Interpol, privy to the actual goings on there.
In October 2008 police suspicions were raised when a poor man was dumped at the Pristina airport and it was found his kidney had been removed. A raid on the Medicus clinic discovered that the organ harvesting ring had been bringing in poverty stricken patients from countries such as Turkey and Russia, promising them 15,000 euros, and then selling their organs for upward of 100,000 euros. Rrecaj was dismissed from his post. On November 4, Harel was arrested.
BUT ACCORDING to other sources it appears the tentacles of the case go deeper. The Serbian newspaper Blic claims that Dervishi was also involved in the murder and harvesting of organs from Serbs who were captured by ethnic Albanian terrorists during the Kosovo war of 1999. After the war there were rumors that Kosovar Albanians were keeping Serb prisoners in camps near the Kosovo border with Albania.
A Spanish KFOR contingent attempted to penetrate the village of Vrelo but was called back. Carla Del Ponte, the former chief prosecutor of the UN for war crimes committed in Yugoslavia, claimed in her 2008 book that as many as 300 Serbs were murdered for their organs just across the border in the Albanian town of Burrel. The infamous “clinic” in Burrel became known as the “yellow house,” but not until 2004 was it visited by a UN team to investigate the accusations. By then, only a few traces of blood remained.
According to Blic, in 1998 during the Kosovo crises, “[a] witness told Serbian war crimes prosecutors that he saw Dr. Lutfi Dervishi at locations where it was suspected that organs had been extracted from civilian prisoners and sold later.” Another Serbian source alleges that Shapira was also involved in 1999 in instructing those who harvested the organs, and according to the Croatian magazine Politika, he showed up in Macedonia in the same year, connected to a similar operation. This claim is based on the fact that he had Turkish connections who were supporting the Kosovars during the war.
Whatever the case, it seems the recent organ-trafficking scandal is merely the latest emergence of the dark cloud that has hung over Kosovo for years; it has become a center for human and organ trafficking in Europe.
What makes the present case so shocking is that almost all those involved were respected professionals in their communities.A professor from Priština, a member of the Kosovo Health Ministry, an Istanbul doctor and pioneer in organ transplants and a former head of transplant services at Beilinson. What made these men turn evil? What sort of strange dark coexistence is this, where Turks and Israelis work together to steal organs?
Does their ring have its origins in the dirty war fought in Kosovo in 1998-1999? The anti-Israel and anti-Semitic media like to shed light on supposed Israeli involvement in organ trafficking, but what this case shows is that the networks behind the story have much deeper and more disturbing roots.
* * *Editorial comment: Of course none of this would be happening if the administration in Priština were not KLA/Albanina mafia thugs around whom their international patrons -- Washington first and foremost -- had erected a stone wall of silence to protect against any allegations that might undermine the lies that "justified" the 1999 war and its consequences.
Za mene i za vas ovaj prethodni tekst je preveo Miodrag Novaković ovde http://www.vidovdan.org/ gde imate mogućnost da ostavite svoj komentar.
Косовска трговина органима: Завера се шири…
| Пише: Сет Џеј Френцман |
| среда, 01 децембар 2010 11:52 |
 |
Средином новембра, светски медији су известили да је Интерпол расписао потернице за седморицом чланова илегалне групе за трговину људским органима. Они су били оптужени за руковођење клиником под називом Медикус у Приштини. Већина медијских кућа је нагласила чињеницу да су двојица осумњичених, именованих у Интерпол извештају на 46 страница, били Израелци. Показали су много мањи интерес у идентификовању осталих чланова тог интернационалног круга у коме доминирају Турци и Албанци муслимани.
Само је један Изреалац, Моше Харел, је био тражен од стране Интерпола у вези са организацијом ове илегалне операције. Други Израелац, Заки Шапира, је био наведен као (осумњичени) помагач - без подизања кривичне оптужнице. Турски доктор и пет Албанаца су кривично оптужени за њихове улоге у више кривичних дела попут „трговине људима и нелегалног обављања медицинске професије.“
Корени ове организације сежу наизглед само до блиске прошлости. Судећи према извештајима, Луфти Дервиши, уролог и професор на Приштинском Универзитету, је посетио једну конференцију у Истанбулу, 2006. На тој конференцији се распитивао за неког од колега који би могао да врши трансплантације органа. Убрзо га је контактирао турски држављанин, хирург Јусуф Сонмез, који је већ био познат у „свету илегалне трговине људским органима.“
Сонмез има свој веб сајт на коме тврди да је завршио студије хирургије на Истанбулском универзитету- на Медицинском факултету 1984, и да је експерт у пресађивању бубрега. Према новинарском чланку од 3 новембра у Хуријету он је такође радио у турском министарству здравља. Прво пресађивање са живог донора је урадио 1993, да би по његовим тврдњама до 2006. урадио више од 1.300 пресађивања бубрега. У 2005. је имао своју приватну болницу у Истанбулу. Турски медији наводе да је његова болница судски затворена после полицијске рације 2007., а он и његов брат Булент ухапшени. Тада је само условно осуђен.
Сонмез је опет дошао у сукоб са законом због крађе људских органа 2008. Његова докторска дозвола је суспендована и било му је забрањено да се бави својом професијом шест месеци - што су локални медији оценили као „млаку“ казну. У то време Турске новине су га називале „турским касапином“, а Харијет га је чак назвао „Франкештајном“. 2010, када је обелодањена његова умешаност у трговину људским органима на Косову, он се појавио у Азербејџану, потпуно слободан да настави да се бави својим „крвавим бизнисом“. Његов статус у овом моменту није јасан.
Током 2006, у врхунцу своје моћи, док је руководио својом клиником, Сонмез је контактирао косовског Албанца Дервишија. Након тога је контактирао Турчина - Израелца Харела, који је према влади Косова рођен 1950 у Турској. Харел је наводно „идентификовао, регрутовао и пребацивао жртве, као и руководио исплатама „кеша“ пре операција.“ Сонмез је такође контактирао Шапира, који такође има богати криминални досије у области трговине људским органима. Шапиро је својевремено био шеф одељења за пресађивање бубрега у Белинсон Медикал Центру у Пети Тикви у Израелу. Такође је био члан Белагио специјалне групе за „глобалну транспортну етику“. Почетком 1990-тих, да би избегао етичку комисију због разних прекршаја, он је побегао у Турску. Шапиро је 2007. ухапшен у Турској; где је успео да се повеже са Сонмезовом болницом. Након свега тога, Сонмез је довео Харела и Шапира у Приштину да помогну са „радом“ Дервишијеве клинике. На челу клинике је формално био Дервишијев син Арбан. Илир Рећај, косовски званичник из министарства за здравство, је издао клиници дозволу за обављање уролошких прегледа, што је према Интерполу било само камуфлажа за „оно“ што се тамо уистину дешавало.
У октобру 2008. сумњу полиције је привукао случај сиромашног човека који је нађен напуштен на приштинском аеродрому, још незалечен након „вађења“ бубрега. Након тога је уследила полицијска рација на Медикус клинику где је откривена читава организација за трговину људским органима, која се бавила намамљивањем сиромашних и очајних људи из земаља попут Турске и Русије, обећавајући им 15.000 евра, а потом продавајући њихове органе и до 100.000 евра. Након ове полицијске акције Рећај је добио отказ, а 4-ог новембра је ухапшен Харел.
Но судећи према другим изворима изгледа да се пипци ове афере протежу много даље. Српски магазин Блиц тврди да је Дервиши учествовао у убиствима и отимању органа косовских Срба који су били отети од стране албанских терориста у време Косовског рата 1999. После рата настављене су гласине да косовски Албанци држе српске затворенике у логорима у близини границе са Албанијом.
Контигент шпанског КФОР-а је покушао упад у село Врело (дејствујући на основу информације о заточеним Србима у том селу), али им је наређено да се врате на почетне позиције. Бивши главни Тужилац УН Трибунала за ратне злочине на територији Југославије, Карла Дел Понте, је у својој књизи из 2008. тврдила да је најмање 300 Срба убијено ради трговине њиховим органима, у близини границе у албанском градићу Бурелу. Озлоглашена „клиника“ у Бурелу је постала позната као „жута кућа“, али требало је да прође време све до 2004. да би била посећена од стране тима УН-а који је истраживао наводе оптужбе. У то време, од свих доказа су успели да пронађу свега неколико трагова људске крви.
Према Блицу, током косовске кризе 1998, један сведок је изјавио српским ратним тужиоцима да је лично видео Др Лутфија Дервишија на локацијама где су вађени органи српским затвореницима да би касније били продавани. Други српски извор такође тврди да је Шапиро био умешан 1999. у организовање вађења и трговине органима, и према часопису Политика, он се појавио исте године у Македонији да би учествовао у сличној „операцији“. Та тврдња је утемељена на томе што је Шапиро био повезан са круговима из Турске који су подржавали косовске Албанце у току рата.
Што год да је случај, изгледа је недавни скандал са трговином људским органима само једва видљиви део мрачног облака који се надвија над Косовом годинама, и које (Косово) је постало европски центар за трговину људима и људским органима.
То што чини цео овај случај тако шокантним је да су скоро сви умешани били угледни професионалци у својим срединама. Професор из Приштине, члан косовског Министарства здравља, Истанбулски доктор и пионир у трансплантацији органа, и бивши Шеф трансплантационе службе у Беилинсону. Какве су то демонске силе ушле у те људе? Каква је то мрачна коегзистенција, где се Турчин и Израелац удружују да краду људске органе?
Да ли та организација има корене у прљавом рату који се дешавао на Косову 1998-1999? Антизраелски и антисемитски медији би желели да усмере фокус на израелску умешаност у трговину органима, али оно што овај случај показује је то да цела позадина ове приче иде много дубље и има много више узнемиравајуће корене.
Коментар редакције „Балканских студија“: Наравно да се ништа од овог не би дешавало да администрација у Приштини није ОВК (Албански мафијашки насилници) око којих је њихов међународни заштитник - Вашингтон (први и пре свих других) је дигао огромни заштитни зид „ћутања“ да би спречио било какве оптужбе, које би могле да поткопају лажи које „оправдавају“ НАТО рат 1999. и његове последице.
Превод: Миодраг Новаковић
Kako će se stvari dalje odvijati - videćemo.
Nastavlja se....
Нема коментара:
Постави коментар