Na putu bez alternative

Ja sam o ovim našim putnicima koji su se uputili putem u bespuće (znate na koga mislim) pisao nešto ranije, u decembru prošle-2010. godine, pod naslovom "Da li je dobro krenuti putem bez alternative".
Nakon toga, u januaru ove -2011. godine, preneo sam (sa linkom) pisanje gospodina Milana Damjanca pod naslovom "Demokratski mrak"

Priča o štapu i šargarepi je veoma dobro poznata verovatno svima u ovoj zemlji.
Jedan dobar broj pametnih ljudi je upozoravao vlasti da se korumpirana vladajuća oligarhija na zapadu neće zadovoljiti samo hapšenjem tzv haških begunaca već će stalno postavljati nove i nove uslove sve dok od Srbije ne naprave mini protektorat.
Vlast je na sva ta upozoravanja ostajala gluva i na sve moguće načine obmanjivala svoje građane.
Bilo je tu raznih priča o bespovratnim parama, pristupnim fondovima, dokapitalizacije privrede, ogromnim stranim investicijama, boljem standardu....

Od svega toga desilo se samo to da se ova zemlja u vreme ove sadašnje vlast enormno zadužila kreditima koje će generacije i generacije otplaćivati decenijama.
Najgore od svega je što se ti krediti koriste za krpljenje ogromnih rupa u bužetu i tekuću potrošnju a ne u kapitalne investicije koje bi dugoročno poboljćale kvalitet života svih građana a ne kratkoročno samo onih građana koji su na neki naćin povezani sa državnim aparatom i primaju plate iz bužeta.

Naj noviji primer i priznanje da su nas zavlačili i obmanjivali je izjava ministra Đelića o uslovljavanju EU vezano za Kosovo i Metohiju

O tome možete pročitati tekst Petra Petkovića objavljen ovde http://dss.rs/djelic-priznao-da-je-obmanjivao-javnost-o-kosovu-i-eu/
 Tekst ovde prenosim u celini a na samom sajtu možete pogledati još dosta dobrih tekstova koji potvrđuju ono što se već odavno zna - ovoj današnjoj vlasti je stalo samo do vlasti.

ЂЕЛИЋ ПРИЗНАО ДА ЈЕ ОБМАЊИВАО ЈАВНОСТ О КОСОВУ И ЕУ

17. август 2011.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић признао је да је годинама обмањивао српску јавност тврдећи да су Косово и европске интеграције одвојени процеси. Сада Ђелић саопштава да је услов за добијање кандидатуре упостављање добросуседских односа са Косовом, а то значи прихватање царинског печата, уређење прелаза између Косова и Србије и прихватање да албански сепаратисти учествују на међународним скуповима. ДСС је 2008. године одбио да потпише ССП упрвао зато што је било јасно да се овим споразумом успоставља обавеза Србије да са Косовом гради добросуседске односе. И од 2008. године Влада и Ђелић обмањују јавност да су Косово и ЕУ два одвојена процеса. Ова шарена лажа сада је нестала, а Ђелић уместо да положи рачун за потпуни слом политике и Косово и ЕУ, сада се прави као да је он све ове године говорио истину и упозоравао да Косово јесте услов за стицање кандидатуре. Јасно је да Ђелићу не пада на памет да поднесе оставку због лажне политике, јер њему је власт изнад свега, па можда сутра и изнад ЕУ ако ЕУ више не буде у моди.

Da li je dobro krenuti putem bez alternative 2

 U decembru 2010. godine objavio sam post pod nazivom "Da li je dobro krenuti putem bez alternative"
 Danas sam pročitao izvanredno dobar tekst gospodina Milana Damjanca, koji potvrđuje sve ono što sam napisao tamo.
I ne samo to.
Ovaj tekst ulazi dublje u kompletnu sliku sadašnje Srbije i sadašnjih vlastodržaca koji su umislili da i oni nemaju alternativu.
Neću da dužim.
Najbolje je da pročitate tekst sa komentarima i sami prosudite.
Ja lično bih ispod svake rečenice i reči  ovog teksta, stavio svoj potpis.
Milan Damjanac: Demokratrski mrak
Ceo tekst pročitajte koristeći prtethodni link a ovde vam prikazujem samo jedan mali citat.
..................................
Medijsko izveštavanje?
Građani Srbije iz svog džepa plaćaju javni servis, RTS, koji treba da služi narodu Srbije i da izveštava nepristrasno i objektivno, kao i da pruža priliku da se čuju najrazličitija mišljenja o gorućim društvenim pitanjima. Sa mučninom u stomaku se svi prisećamo devedesetih godina i izveštavanja RTS-a, popularno nazvanog „TV Bastilja“. Meni je lično u pamćenju ostalo sramno izveštavanje o padu Republike Srpske Krajine. Naime, u dvadesetom minutu dnevnika, kratko je rečeno da je nakon vojne akcije hrvatske države „Knin pao“. Međutim, kao što se nekada na medijima nisu mogle čuti činjenice o krizi u kojoj se Srbija nalazi, tako to nije moguće ni danas. U vreme kada se u svetu raspada tržišni neoliberalni koncept, mi ne možemo ni da čujemo a kamoli debatujemo o ekonomskim alternativama. Zatim, kao u nekadašnjoj SFRJ, na medijima nema ni reči o situaciji u Raškoj oblasti i tzv. Preševskoj dolini iz koje se Srbi masovno sele. Takođe, statut Vojvodine je mudro gurnut pod tepih. Dakle, međunacionalni problemi se, kao i nekada, guraju pod tepih. Zatim, vlada potpuno jednoumlje oko jednog jedinog bezalternativnog puta kojim Srbija ide - otprilike kao zakletva Josipu Brozu - „zaklinjemo se da sa tvoga puta ne skrenemo“. Iako se evrozona nalazi pred kolapsom, i iako evroskepticizam postaje dominantna politička struja u EU, mi verujemo i znamo da će „Amerika i Engleska biti zemlja proleterska“. Čak i ako svi odustanu od evropskog sna, mi ćemo ga sačuvati. Nije ni čudo, kada su nas ubedili da je to sjajan život bez rada.
..............................
I zaključak na kraju teksta.
...............................
Zaključak
Politička elita u Srbiji je uglavnom neprincipijelna, korumpirana, zainteresovana samo za lično bogaćenje i interese sopstvene stranke i krupnog kapitala. Na taj način ona se ozbiljno udaljava od običnog naroda. Neizverena obećanja i stanje u kojem živimo govori o tome da je politička elita pogubila sve konce i da nema nikakav plan šta i kako dalje. U toj situaciji ona je bila prinuđena da većinu metoda koje je koristila vlast devedesetih u borbi protiv opozicije malo civilizuje, učini legitimnim i nastavi da primenjuje kako bi obezbedila sebi još mnogo berićetnih godina na vlasti. Sa druge strane, ni najveći deo opozicije nije ništa bolji- i oni bi to isto, samo bolje. A najveća bojazan jeste gnevni i razjareni narod.
Pitanje je samo za šta bi neka buduća revolucija bila iskorišćena? Ponovo bismo bili kamen, mada se za sada ne zna u čijoj ruci.
Mi više ne kontrolišemo sopstvenu državu niti sopstvenu budućnost. Potrebno je da se okrenemo sebi i konačno pokrenemo intelektualce i odgovorne društvene radnike na akciju. Umesto sadašnje političke elite, nama je potrebna elita koja će vlast doživljavati kao službu narodu, a ne pljačkaški pohod.
 ............................

Da li je dobro krenuti putem bez alternative

A šta ako je na tom putu neka nepremostiva prepreka?
Recimo priznavanje Kosova (pogledaj post - mislim post kao tekst a ne uzdržavanje od jela).
Ili isporuka preostale dvojice (za sada) u Hag
Kuda onda, ako nema alternative?
Priznati Kosovo ili -  u provaliju!
Rešenje je - gurnuti predvodnike u provaliju.
No oni će na vreme napustiti brod koji tone.
Za njih ima alternative?
Varaju se ako tako misle!
Tako je mislio i hrvatski predvodnik na putu bez alternative - Sanader

Ajde malo da analiziramo šta smo sve dobili od kad su nas 'EUropejci' poveli putem bez povratka.
- dobili smo EUropske banke u svakom malo većem mestu koje daju kredite a zatim kredite za otplatu kredita. 
- dobili smo na svakom uglu po neki bankarski šalter sa blještavim reklamama, bogatim enterijerom i zelenaškim kamatama.
- dobili smo bankomate koje koriste samo odabrani (ostali nemaju šta da podižu)
- dobili smo legalizovano dilovanje deviza u menjačnicama bivših uličnih dilera.
- dobili smo razne hiper i super markete koje koriste odabrani, ostali nemaju čime da kupuju ali  moraju da ih posećuju jer se njihove male trgovinske radnje u komšiluku polako gase baš zbog tih hiper i super - prevaranata.
- dobili smo masu nezaposlenihgrađana koji su ostali bez posla.
- dobili smo zapošljavanje putem partijskih članskih karata.
- dobili smo narodne poslanike, koji primaju platu a vreme provode u skupštinskom bifeu sa povlašćenim cenama - skoro džabe.
- dobili smo agencije za 'sve i svašta' koje ustvari ne rade ništa (bolje je i da ne rade) a primaju dobre plate
- dobili smo i razne evropske kancelarije za, takođe 'sve i svašta' kao i razne belosvetske probisvete koji se vrzmaju ovuda i postavljaju neke uslove. Kao nekad Ahtisari i Holbruk
- dobili smo žandarmeriju i komunalnu policiju (šta li je sledeće?). Žandare da štite njih od nas a komunalnu da kažnjava nas za njih.

- dobili smo narkomaniju  i da nam policija čuva decu po školama od napasnika, dilera droge, pedera i lezbijki.
- dobili smo paradu ponosa zbog koje policija tuče građane. 
- dobili smo čip na ličnim kartama i pasošima. 
A mogli su lepo da nam ga priheftaju na uvo. 
Ili još bolje - ugrade ga kao implant i onda nas lepo "Veliki brat" prati i usmerava.
- dobili smo novu EUropsku slobodu izražavanja pa smo tako dobili EUropsko TV izveštavanje.
Dobili smo i film - "Srpski film".
Kad smo kod filma - odgledao sam film.
Nula!
Zašto je to "Srpski film"?
Po čemu je to srpski film?
Šta u njemu srpsko i predstavlja Srbiju?
Snimljen jeste u Srbiji.
Glumci jesu iz Srbije.
Režija i ostalo je takođe iz Srbije.
Potrošene su i pare srpskih građana.
Jezik je srpski.
I to je sve što ima veze sa Srbijom.
Sve ostalo slika Ameriku - USA.
I ako ima nešto od toga u Srbiji - donešeno je otuda i nije vredno da se zabeleži kao pojava i dokument jednog vremena.
Pogotovo da u svet ide pod imenom ponosne Srbije.
Ili možda Srbija više nije ponosna zemlja!?
Trebalo bi zabraniti da ide pod ovim imenom.

- dobili smo partijske plaćene upravne odbore u tzv. javnim preduzećima sa visokim platama (i premijama?)
- dobili smo neke nazovi besplatne akcije a onda nam rekli da ih prodamo budzašto na šalterima pošte. Ne znam kome ali znam zašto ih ljudi prodaju - za hleb.
- dobili smo narodne kuhinje koje svakodnevno imaju sve veći i veći broj korisnika.
- dobili smo raznorazne NVO koje konkurišu za antisrpske projekte i zarađuju novac za blaćenje svoje države i naroda.
- dobili smo (najzad) usaglašene TV stanice koje nas selektivno informišu probranim, proEUropskim informacijama. O nezadovoljstvu građana u Španiji, Portugaliji, Irskoj, Grčkoj, vesti nema ili su vrlo šture u trajanju od par sekundi.
Šta smo još dobili?
A, da dobili smo ogroman deficit u budžetu koji vlada hoće da delimično pokrije prodajom Telekoma a jedan deo podizanjem kredita za tzv. "budžetsku podršku".
Tako smo dobili i ogroman spoljačni dug za kredite, koji se koristi za budžetsku potrošnju (plate državnih poslenika i uposlenika) a vraćaće ga neko drugi.
Eto, to smo sve dobili.
Malo li je?
A verovatno sam nešto i ispustio da nabrojim ovde.
Fale na još sam muško-muški i žensko-ženski brakovi pa da budemo pravi  EUROpejci.
Da se mi lepo kompletiramo pa ako nas i ne prime - baš nas briga. Važno je da smo mi krenuli tim putem bez alternative. Putem u bespuće.
Dobili smo i upitnik sa nekoliko hiljada pitanja.
Šta smo izgubili?
Pa skoro ništa.
Može da se nabroji u nekoliko stavki.
- izgubili smo proizvodnju - privredne gigante koji su bili svetski brendovi.
- izgubili smo samopoštovanje i dostojanstvo.
- izgubićemo i Državu.
A i šta če nam ovakva!
Ako nešto od ovoga što sam ovde napisao nije tačno - slobodno me izgrdite.
Ovde dole imate mogućnost da ostavite komentar na blogu ili pak pošaljete mail (kliknite na ikonicu u obliku pisma)
Nema ljutnje!
Uzdravlje.