Alleged Organ Traffickers Charged in Kosovo III

Ko se sve snabdevao kod "ugroženih i nezaštićenih poštenih boraca za slobodu" pogledajte ovde
http://networkedblogs.com/cgvUO sa komentarima.

Ovde prenosim originalni tekst u celini - sa linkovima.
Za one koji ne čitaju ćirilične tekstove ispod ovog dat je i tekst na latinici.

*************************************** Хроника
Политика: Богати Арапи и Израелци главни купци отетих органа

недеља, 26. децембар 2010.

Подаци Тужилаштва за ратне злочине Србије показују да су органи извађени од отетих цивила испоручивани у Немачку, Скандинавију, САД, Израел, Велику Британију и друге богате земље, сазнаје „Политика”. У документима тужилаштва под ознаком „33-08” са радним називом „Трговина људским органима” наводи се да су у ту трговину, заправо међународни криминални ланац, умешани доктори из Израела, Турске, Бразила и Филипина. За њих се каже да су „доктори који пустоше Балкан у потрази за људским органима”. Тужилаштво за ратне злочине се у предмету позива на извештај о међународној трговини органима који је направила група стручњака са Универзитета Колумбија у Њујорку познатија под називом „Белађо теск форс”. Ова група је у свом извештају изнела податке да су богати Арапи и Израелци главни купци људских органа који потичу из југоисточне Европе. Тужилаштво се у предмету позива и на истраживање које је објавио „Американ кроникл”, а у којем се каже да се у Универзитетској клиници у Јерусалиму само током 2001. године опорављало 60 пацијената којима је пресађен бубрег од непознатог донора. У истом истраживању наводи се да због тога „многи Израелци путују у источну Европу у пратњи израелских доктора”. „Посетили су сиромашну Македонију, Бугарску, Косово, СР Југославију да би разговарали са локалним бизнисменима и лекарима о оснивању некаквих клиника ”, наводи се у истраживању. Као доказ за овакве тврдње, српско тужилаштво располаже подацима да је 15. новембра 2008. године у Приштини ухапшен Израелац Моше Харел који се терети да је преговарао и организовао илегалну трансплантацију органа. Харел је ухапшен у истрази против групе која је у клиници „Медикус” у Приштини учествовала у илегалној трансплантацији бубрега. Као главни „мозгови” трговине органима тада су означени управо Моше Харел, али и израелски хирург Запи Шапира. Исти доктор Шапира је 1999. године појавио у Скопљу и тамошњим лекарима нудио сарадњу у пресађивању бубрега. Наводно је тај посао касније реализовао у Естонији, Молдавији и Турској заједно са турским хирургом Јусуфом Ерцином Сонмезом који је у бекству, јер је означен као „главни хирург за илегално пресађивање бубрега” у Приштини. Међу подацима о трговини органима наводи се и један банковни рачун који је у мају 2000. отворио Ервин Охри са Косова. Он је тражио донора за трансплантацију бубрега у Милану, па је отворио рачун на име Наиме Охри у албанској банци Курсимеве. Посебно поглавље у предмету српског тужилаштва заузима случај „жута кућа”. У њему се налази извештај о форензичким испитивањима на овој локацији. Тај извештај је означен као „кључни”, јер потврђује да су извесна испитивања у „жутој кући” обављена упркос негирању албанских власти и Унмика. У том извештају, за који тужилаштво каже да га је набавило „неформалним путем”, наводи се читав низ медикамената и опрема који указују на могућност да су се ту изводили хируршки захвати. Нађено је укупно седам медикамената и опрема интересантни за даљу истрагу. Такође, ту се набрајају и све особе које се учествовале у увиђају код „жуте куће”. Посебно важан у том извештају јесте цитат у којем се износи податак где се сада налазе докази за које се званично тврди да не постоје. По извештају, докази су у форензичком центру у Ораховцу на Космету. У краткој ретроспективи овог случаја Тужилаштво за ратне злочине Србије наводи да је „из веома поузданих извора” дошло до сазнања да недостаје више страница у овом извештају и да су два имена избрисана белилом. Додатном истрагом утврђено је да је реч о две особе које су на месту догађаја биле у својству „истражитеља”, иако оне суштински то нису. (Политика)  ************************* Zbog onih koji ne čitaju tekstove pisane ćirilicom evo i latiničnog teksta. Politika: Bogati Arapi i Izraelci glavni kupci otetih organa nedelja, 26. decembar 2010. Podaci Tužilaštva za ratne zločine Srbije pokazuju da su organi izvađeni od otetih civila isporučivani u Nemačku, Skandinaviju, SAD, Izrael, Veliku Britaniju i druge bogate zemlje, saznaje „Politika”. U dokumentima tužilaštva pod oznakom „33-08” sa radnim nazivom „Trgovina ljudskim organima” navodi se da su u tu trgovinu, zapravo međunarodni kriminalni lanac, umešani doktori iz Izraela, Turske, Brazila i Filipina. Za njih se kaže da su „doktori koji pustoše Balkan u potrazi za ljudskim organima”. Tužilaštvo za ratne zločine se u predmetu poziva na izveštaj o međunarodnoj trgovini organima koji je napravila grupa stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku poznatija pod nazivom „Belađo tesk fors”. Ova grupa je u svom izveštaju iznela podatke da su bogati Arapi i Izraelci glavni kupci ljudskih organa koji potiču iz jugoistočne Evrope. Tužilaštvo se u predmetu poziva i na istraživanje koje je objavio „Amerikan kronikl”, a u kojem se kaže da se u Univerzitetskoj klinici u Jerusalimu samo tokom 2001. godine oporavljalo 60 pacijenata kojima je presađen bubreg od nepoznatog donora. U istom istraživanju navodi se da zbog toga „mnogi Izraelci putuju u istočnu Evropu u pratnji izraelskih doktora”. „Posetili su siromašnu Makedoniju, Bugarsku, Kosovo, SR Jugoslaviju da bi razgovarali sa lokalnim biznismenima i lekarima o osnivanju nekakvih klinika ”, navodi se u istraživanju. Kao dokaz za ovakve tvrdnje, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je 15. novembra 2008. godine u Prištini uhapšen Izraelac Moše Harel koji se tereti da je pregovarao i organizovao ilegalnu transplantaciju organa. Harel je uhapšen u istrazi protiv grupe koja je u klinici „Medikus” u Prištini učestvovala u ilegalnoj transplantaciji bubrega. Kao glavni „mozgovi” trgovine organima tada su označeni upravo Moše Harel, ali i izraelski hirurg Zapi Šapira. Isti doktor Šapira je 1999. godine pojavio u Skoplju i tamošnjim lekarima nudio saradnju u presađivanju bubrega. Navodno je taj posao kasnije realizovao u Estoniji, Moldaviji i Turskoj zajedno sa turskim hirurgom Jusufom Ercinom Sonmezom koji je u bekstvu, jer je označen kao „glavni hirurg za ilegalno presađivanje bubrega” u Prištini. Među podacima o trgovini organima navodi se i jedan bankovni račun koji je u maju 2000. otvorio Ervin Ohri sa Kosova. On je tražio donora za transplantaciju bubrega u Milanu, pa je otvorio račun na ime Naime Ohri u albanskoj banci Kursimeve. Posebno poglavlje u predmetu srpskog tužilaštva zauzima slučaj „žuta kuća”. U njemu se nalazi izveštaj o forenzičkim ispitivanjima na ovoj lokaciji. Taj izveštaj je označen kao „ključni”, jer potvrđuje da su izvesna ispitivanja u „žutoj kući” obavljena uprkos negiranju albanskih vlasti i Unmika. U tom izveštaju, za koji tužilaštvo kaže da ga je nabavilo „neformalnim putem”, navodi se čitav niz medikamenata i oprema koji ukazuju na mogućnost da su se tu izvodili hirurški zahvati. Nađeno je ukupno sedam medikamenata i oprema interesantni za dalju istragu. Takođe, tu se nabrajaju i sve osobe koje se učestvovale u uviđaju kod „žute kuće”. Posebno važan u tom izveštaju jeste citat u kojem se iznosi podatak gde se sada nalaze dokazi za koje se zvanično tvrdi da ne postoje. Po izveštaju, dokazi su u forenzičkom centru u Orahovcu na Kosmetu. U kratkoj retrospektivi ovog slučaja Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navodi da je „iz veoma pouzdanih izvora” došlo do saznanja da nedostaje više stranica u ovom izveštaju i da su dva imena izbrisana belilom. Dodatnom istragom utvrđeno je da je reč o dve osobe koje su na mestu događaja bile u svojstvu „istražitelja”, iako one suštinski to nisu. (Politika)  nastavlja se....