Da li je dobro krenuti putem bez alternative 2

 U decembru 2010. godine objavio sam post pod nazivom "Da li je dobro krenuti putem bez alternative"
 Danas sam pročitao izvanredno dobar tekst gospodina Milana Damjanca, koji potvrđuje sve ono što sam napisao tamo.
I ne samo to.
Ovaj tekst ulazi dublje u kompletnu sliku sadašnje Srbije i sadašnjih vlastodržaca koji su umislili da i oni nemaju alternativu.
Neću da dužim.
Najbolje je da pročitate tekst sa komentarima i sami prosudite.
Ja lično bih ispod svake rečenice i reči  ovog teksta, stavio svoj potpis.
Milan Damjanac: Demokratrski mrak
Ceo tekst pročitajte koristeći prtethodni link a ovde vam prikazujem samo jedan mali citat.
..................................
Medijsko izveštavanje?
Građani Srbije iz svog džepa plaćaju javni servis, RTS, koji treba da služi narodu Srbije i da izveštava nepristrasno i objektivno, kao i da pruža priliku da se čuju najrazličitija mišljenja o gorućim društvenim pitanjima. Sa mučninom u stomaku se svi prisećamo devedesetih godina i izveštavanja RTS-a, popularno nazvanog „TV Bastilja“. Meni je lično u pamćenju ostalo sramno izveštavanje o padu Republike Srpske Krajine. Naime, u dvadesetom minutu dnevnika, kratko je rečeno da je nakon vojne akcije hrvatske države „Knin pao“. Međutim, kao što se nekada na medijima nisu mogle čuti činjenice o krizi u kojoj se Srbija nalazi, tako to nije moguće ni danas. U vreme kada se u svetu raspada tržišni neoliberalni koncept, mi ne možemo ni da čujemo a kamoli debatujemo o ekonomskim alternativama. Zatim, kao u nekadašnjoj SFRJ, na medijima nema ni reči o situaciji u Raškoj oblasti i tzv. Preševskoj dolini iz koje se Srbi masovno sele. Takođe, statut Vojvodine je mudro gurnut pod tepih. Dakle, međunacionalni problemi se, kao i nekada, guraju pod tepih. Zatim, vlada potpuno jednoumlje oko jednog jedinog bezalternativnog puta kojim Srbija ide - otprilike kao zakletva Josipu Brozu - „zaklinjemo se da sa tvoga puta ne skrenemo“. Iako se evrozona nalazi pred kolapsom, i iako evroskepticizam postaje dominantna politička struja u EU, mi verujemo i znamo da će „Amerika i Engleska biti zemlja proleterska“. Čak i ako svi odustanu od evropskog sna, mi ćemo ga sačuvati. Nije ni čudo, kada su nas ubedili da je to sjajan život bez rada.
..............................
I zaključak na kraju teksta.
...............................
Zaključak
Politička elita u Srbiji je uglavnom neprincipijelna, korumpirana, zainteresovana samo za lično bogaćenje i interese sopstvene stranke i krupnog kapitala. Na taj način ona se ozbiljno udaljava od običnog naroda. Neizverena obećanja i stanje u kojem živimo govori o tome da je politička elita pogubila sve konce i da nema nikakav plan šta i kako dalje. U toj situaciji ona je bila prinuđena da većinu metoda koje je koristila vlast devedesetih u borbi protiv opozicije malo civilizuje, učini legitimnim i nastavi da primenjuje kako bi obezbedila sebi još mnogo berićetnih godina na vlasti. Sa druge strane, ni najveći deo opozicije nije ništa bolji- i oni bi to isto, samo bolje. A najveća bojazan jeste gnevni i razjareni narod.
Pitanje je samo za šta bi neka buduća revolucija bila iskorišćena? Ponovo bismo bili kamen, mada se za sada ne zna u čijoj ruci.
Mi više ne kontrolišemo sopstvenu državu niti sopstvenu budućnost. Potrebno je da se okrenemo sebi i konačno pokrenemo intelektualce i odgovorne društvene radnike na akciju. Umesto sadašnje političke elite, nama je potrebna elita koja će vlast doživljavati kao službu narodu, a ne pljačkaški pohod.
 ............................