Sada vam dajem novi link <ovde> da vidite jedan mali, od mnogih detalja kako VELIKI BRAT sprovodi tzv "globalizaciju".
Ta njihova globalizacija ustvari znači dominaciju i opkoljavanje Rusije sa svih strana.
Polako, korak po korak.
Sa zapada (iz EU-Poljska, Češka) , istoka (Japan i Južna Koreja) i sa juga (Avganistan, Irak i ranije republike SSSR islamske veroispovesti, Gruzija i Ukraina).
Ako niste koristili prethodni link ovde prenosim tekst koji je napisao Jurij Rubsov u celini:
Русија ће без колебања платити за сопствену безбедност
Још у фази припремања споразума СТАРТ-3, за чије је ратификовање Сенат САД узео паузу, у Вашингтону су из све снаге покушавали да негирају очигледно – тесну узајамну повезаност стратешког офанзивног наоружања и противракетне одбране. Тек захваљујући упорности руских преговарача одредница о таквој повезаности фиксирана је и у тексту Споразума.
Позивајући се на неименоване америчке званичнике TheWallStreetJournalје 30. новембра саопштио, да је Русија још у пролеће ове године на својим западним границама инсталирала тактичке нуклеарне комплексе. Чак ако је то и тако, шта господу с оне стране океана бригају ракете, чији домет не премашује 500 километара? Јер, те тактичке ракете ни на који начин не могу представљати опасност по Сједињене Државе, нити подривати њихову стратешку стабилност.
Американце, додуше, брине нешто друго: руске ракете су, по њиховом мишљењу, одговор на размештање ракета Patriotу Пољској. А батерије Patriotсу елеменат америчке НПРО, тојест, стратешког система. И те „неименоване личности“ презентирају ствари тако, као да Руси, ето, размештањем тактичких „Искандера“ спречавају ратификовање новог споразума о стратешком офанзивном наоружању.
Тојест, када се то тиче њих самих, везу између стратешког офанзивног наоружања и ПРО Американци виде сасвим јасно. Важније је, међутим, нешто друго: навикнута да притишће партнера и тако постиже уступке, администрација САД је одлучила да то испроба на Москви још једном. Руска страна свој ракетни потенцијалу Калињинградској области, међутим, није повећавала, што је 30. новембра изјавио начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, Николај Макаров, али, ако таква мера и буде предузета, она неће противуречити захтевима ни једног споразума о разоружању, који је потписала Руска Федерација.
Да, Дмитриј Медведев је у 2008. години изјавио, да у одговор на планове САД да размести у Пољској и Чешкој елементе своје противракетне одбране, Русија може инсталирати у Калињинграду тактичке ракетне коплексе „Искандер“. Касније су, међутим, у Министарству одбране Руске Федерације не само одустали од таквих планова, него су из неких разлога смањили ниво војног присуства у региону. Али зато Сједињене Државе, како то следи из последњих открића WikiLeaks,не мисле да било шта редукују – оне остављају нетакнутим своје тактичко нуклеарно оружје у Европи. Ево списка војних база у Европи, у којима се чувају америчке нуклеарне бојеве главе: У Белгији (база Клајне-Брогел, размештено је 20 јединица), у Холандији (база Фокел – 20), у Немачкој (база Бухел – 40), у Турској (база Инџирлик – 90). Ни руководство НАТО, ни команда Оружаних снага САД, нису демантовали те податке.
Вратимо се на публикацију у TheWallStreetJournal. Одговорну изјаву о томе да је Русија променила баланс нуклеарног наоружања на граници са државама – чланицама НАТО, амерички званичници дали су анонимно, без доказа, и још уз оптужбе да руска страна вара: као, ракетни комплекси, које инсталира Москва, нарушавају раније постигнуте споразуме, а то Американцима даје повод да одустану од ратификовања СТАРТ-3. Међутим, добро је познато да је све обрнуто: Руска Федерација и САД споразумели су се о томе, да ће се регулисањем примене тактичког нуклеарног оружја позабавити тек након што ступи на снагу споразум СТАРТ-3. Према томе, испад, начињен путем The Wall Street Journalје чиста провокација која не пије воду, а то је по ко зна који пут примењени општи стил америчке дипломатије у преговорима са Русијом по питањима безбедности.
У Москви су из тога већ извели закључке. Подударило се тако да је истовремено са публикацијом у The Wall Street Journalобелодањена и годишња Порука председника Руске Федерације Федералној скупштини. „...У наредној деценији, - каже се у Поруци, - нас чека следећа алтернатива: или ћемо се договорити о противракетној одбрани и створити ефикасни заједнички механизам за сарадњу, или ће пак почети (уколико не успемо да постигнемо конструктивни договор) нова спирала трке у наоружавању. И мораћемо да донесемо одлуку о размештању нових ударних средстава“.
Владимир Путин је 1. децембра потврдио CNN: Русија ће бити принуђена да повећава свој нуклеарни потенцијал, уколико САД не ратификују споразум СТАРТ-3. „То није наш избор. Ми то не би смо хтели“, - изјавио је руски премијер у интервјууЛарију Кингу, - али Русију могу приморати да се наоружа против „нових опасности“.
Међутим, перспективе ратификовања СТАРТ-3 у Сенату САД постају све више илузорне: сем разговора о тобожњем повећавању броја „Искандера“ око Калињинграда, чула су се и размишљања о томе, да ако већ спопразум о стратешком офанзивном наоружању не дотиче нуклеарно наоружање, онда је и уопоште нецелисходно и усвајати га.
Разуме се, ако не ступи на снагу споразум СТАРТ-3, аутоматски се удаљавају перспективе за постизање споразума између Руске Федерације и САД о проблему ПРО. Оне су ионако ружичасте. На самиту Русија – НАТО у Лисабону крајем новебра руски председник је изнео мишљење о формирању могуће архитектуре европске ПРО, која би спојила потенцијале Русије и НАТО у обезбеђењу Старог Света од ракетних удара. Формално се Брисел сложио са Москвом, али, као прво, за сада нема никаквих одлука у вези са тим питањем (стране су се договориле да изврше анализу могуће сарадње не пре редовног заседања министара одбране у јуну 2011. године), а као друго, САД и не помишљају да одустану од размештања у Европи своје НПРО – апсолутно пренебрегавајући то што Москва такав корак третира као покушај неутрализације руског стратешког потенцијала.
Нама кажу, изјавио је Владимир Путин у интервјуу CNN, да САД, инсталирајући у Европи систем ПРО, штите себе од иранске нуклеарне опасности, али “такве опасности данас нема“. А „нове опасности“, пак, које настају због планова Вашингтона, Русија осећа, и уколико СТАРТ-3 не буде ратификован, она ће у одговор морати да се наоружа.Прекоокеанском партнеру Русије треба да буде јасно: без кардиналног решења проблема размештања НПРО САД у Европи, никакав „ефикасни заједнички механизам сарадње“ (из Поруке председника Русије) није могућ. Москва нема намеру да било кога плаши, али ако се испостави да сопствену безбедност Русија треба да плати трком у наоружавању, ту колебања бити неће.
Ових дана је командант Ракетних снага стратешке намене, генерал Сергеј Каракајев изјавио, да Русија обуставља производњу и испоруке за борбено дежурство мобилне ракетне комплексе интерконтиненталних балистичких ракета „Топољ-М“. Уместо њих ће руска војска добити други мобилни комплекс – РС-24 „Јарс, чија су државна испробавања завршена 2010. године. Заједно са „Топољима-М“ шахтног базирања „Јарси“ ће чинити основу ударне групације руских нуклеарних снага до 2020. године и појачати борбене могућности РССН за пробијање система ПРО других држава."
...:: kraj teksta ::...
Pogledajte mapu.
Pitata se zašto nisu u Estoniji, Letoniji Litvaniji?
Verovatno zato što bi to bilo baš prozirno i ne bi se moglo podvesti pod tzv. zaštitu od Iranskih projektila.
A možda ih i ima - ko zna!
I sad kako će PRO u Poljskoj i Češkoj štititi Francusku, Nemačku, Belgiju, Holandiju i druge zemlje članice NATO od napada iz Irana.
I zašto bi uopšte Iran napadao te zemlje ako nije na neki način isprovociran?
Pa Iran ima ogromnu teritoriju (1.648.195 km²) sa 70.049.262 stanovnika (42/km²).
Nemačka ima 230/m2, Francuska 112/m2, Belgija 344/m2, Holandija 395/m2.
Veći je od Turske i većine Evropskih država.
Ima izlaz na Kaspijsko more, Persijski zaliv i Arapsko more.
Bogata je naftom i spada u srednje razvijene zemlje. <pogledaj wikipediju>
Nema nikakve aspiracije na teritorije susednih država a još manje na teritorije evropskih država.
Državno uredjenje je Republika na verskoj osnovi sa predsednikom republike i vrhovnim verskim vođom.
Na severozapadu zemlje postoji velika azerbejdžanska zajednica sa oko 17 miliona azerbejdžanaca (više nego u Azerbejdžanu) koja je lojalna vlastima države (do sada nije bilo nikakvih međunacionalnih sukoba).
U zadnje vreme je bilo par pokušaja da se indoktrinira deo stanovništva radi rušenja legalnih institucija sistema i izabrani predsednik (kod zadnjih izbora).
Nešto poput "narandžaste revolucije" u Ukrajini,
NA SREĆU TAJ POKUŠAJ JE (BAR ZA SADA) PROPAO.
On je prinuđen, kao i Rusija da se priprema za odbranu.
A evo i zašto
Ako ne odete na prethodni link evo ovde kopija tog teksta.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Берлускони је свој став изнео америчком министру одбране Роберту Гејтсу на састанку у Риму 6. фебруара ове године.
„Берлускони мисли да би Тел Авив могао да нападне (Иран), укључујући и нуклеарним оружјем”, наводи се у депеши америчке амбасаде у Риму.
Италијански премијер је рекао Гејтсу да „нико, чак ни амерички председник Барак Обама не би могао да заустави Израел ако би та држава осетила да је угрожена”, додаје се у депеши.
„Шпигл” наводи да се Гејтс сложио и навео израелске војне маневре у јуну 2008. године које су одржани на локацији која би одговарала и за евентуални напад на Иран.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
I zašto taj sistem PRO (protiv raketne odbrane) postavljaju baš u države sa Slovenskim življem.
Zašto ga ne postave u Francusku, Nemačku, Italiju.
Zato što oni uvek (ili skoro uvek) isturaju druge da ginu.
Bilo da su neki plaćenici ili domaća paravojska (po principu 'zavadi pa vladaj'), koju pre toga dobro naoružaju i obuče a onda joj daju logističku podršku.
U ovom slučaju mogu da posluže slovenska plemena - Poljaci i Česi.
Logično je da će napadnuta država najpre nastojati da razbije taj štit iza kojeg mu preti napad onih jedinica koje su gore navedene a zatim da uništi položaje sa kojih je napadnuta ili joj preti napad.
To što oni pokušavaju da sprovedu nije odbrambeni štit, kako ga oni nazivaju, već očigledna strategija pripreme za napad.
Napad na Rusiju.
Ako neko treba da se priprema za odbranu onda je to pre svih Rusija.
Rusija u svojim južnim pograničnim oblastima ima veliki broj stanovnika islamske veroispovesti kao deo korpusa susednih islamskih država.
Jedan broj tih država (bivših republika SSSR-a) je već podpalo pod uticajem država NATO pakta i imaju marionetske vlade i vladare.
Rusija na dalekom istoku ima Japan i Južnu Koreju koji su deo te Zapadne alijanse i takođe veoma dobro opremljene raznim (ko zna kakvim sve) naoružanjem a tuda se stalno vrzmaju i američki nosači aviona.
Naravno na severo-istoku je i veoma blizu teritorija USA i Kanade (pretežno francuzi i englezi).
Sa zapadne strane iz godine u godinu sve više se granicama Rusije, približavaju snage NATO-a.
Tu su takođe ranije članice SSSR-a Letonija, Estonija i Litvanija kao i bivši prijatelji Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i delovi razbijene SFRJ (Slovenija, Hrvatska i deo Bosne) koje su već deo EU ili nastoje da to postanu a već su se izjasnile da žele da pristupe NATO paktu.
Jedina smetnja tom planu velikog brata trenutno su Belorusija, Moldavija.
Naravno i Srbija od koje su (na silu) oteli deo teritorije i na njemu izgradili najveću vojnu bazu u Evropi - Bondstil. (Obavezno pročitaj)
Ovako je Bondsteel izgledao 4 meseca nakon prekida bombardovanja Srbije.
I zašto bi uopšte Iran napadao te zemlje ako nije na neki način isprovociran?
Nemačka ima 230/m2, Francuska 112/m2, Belgija 344/m2, Holandija 395/m2.
Veći je od Turske i većine Evropskih država.
Ima izlaz na Kaspijsko more, Persijski zaliv i Arapsko more.
Bogata je naftom i spada u srednje razvijene zemlje. <pogledaj wikipediju>
Nema nikakve aspiracije na teritorije susednih država a još manje na teritorije evropskih država.
Državno uredjenje je Republika na verskoj osnovi sa predsednikom republike i vrhovnim verskim vođom.
Na severozapadu zemlje postoji velika azerbejdžanska zajednica sa oko 17 miliona azerbejdžanaca (više nego u Azerbejdžanu) koja je lojalna vlastima države (do sada nije bilo nikakvih međunacionalnih sukoba).
U zadnje vreme je bilo par pokušaja da se indoktrinira deo stanovništva radi rušenja legalnih institucija sistema i izabrani predsednik (kod zadnjih izbora).
Nešto poput "narandžaste revolucije" u Ukrajini,
NA SREĆU TAJ POKUŠAJ JE (BAR ZA SADA) PROPAO.
A evo i zašto
Ako ne odete na prethodni link evo ovde kopija tog teksta.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Wikileaks специјал
Берлускони верује да би Израел напао Иран
Италијански премијер Силвио Берлускони верује да би Израел превентивно напао Иран, чак и нуклеарним оружјем, наводи се у једној депеши коју је објавио Викиликс, а данас пренео немачки недељник Шпигл.Берлускони је свој став изнео америчком министру одбране Роберту Гејтсу на састанку у Риму 6. фебруара ове године.
„Берлускони мисли да би Тел Авив могао да нападне (Иран), укључујући и нуклеарним оружјем”, наводи се у депеши америчке амбасаде у Риму.
Италијански премијер је рекао Гејтсу да „нико, чак ни амерички председник Барак Обама не би могао да заустави Израел ако би та држава осетила да је угрожена”, додаје се у депеши.
„Шпигл” наводи да се Гејтс сложио и навео израелске војне маневре у јуну 2008. године које су одржани на локацији која би одговарала и за евентуални напад на Иран.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
I zašto taj sistem PRO (protiv raketne odbrane) postavljaju baš u države sa Slovenskim življem.
Zašto ga ne postave u Francusku, Nemačku, Italiju.
Zato što oni uvek (ili skoro uvek) isturaju druge da ginu.
Bilo da su neki plaćenici ili domaća paravojska (po principu 'zavadi pa vladaj'), koju pre toga dobro naoružaju i obuče a onda joj daju logističku podršku.
U ovom slučaju mogu da posluže slovenska plemena - Poljaci i Česi.
Logično je da će napadnuta država najpre nastojati da razbije taj štit iza kojeg mu preti napad onih jedinica koje su gore navedene a zatim da uništi položaje sa kojih je napadnuta ili joj preti napad.
Napad na Rusiju.
Ako neko treba da se priprema za odbranu onda je to pre svih Rusija.
Rusija u svojim južnim pograničnim oblastima ima veliki broj stanovnika islamske veroispovesti kao deo korpusa susednih islamskih država.
Jedan broj tih država (bivših republika SSSR-a) je već podpalo pod uticajem država NATO pakta i imaju marionetske vlade i vladare.
Rusija na dalekom istoku ima Japan i Južnu Koreju koji su deo te Zapadne alijanse i takođe veoma dobro opremljene raznim (ko zna kakvim sve) naoružanjem a tuda se stalno vrzmaju i američki nosači aviona.
Naravno na severo-istoku je i veoma blizu teritorija USA i Kanade (pretežno francuzi i englezi).
Sa zapadne strane iz godine u godinu sve više se granicama Rusije, približavaju snage NATO-a.
Tu su takođe ranije članice SSSR-a Letonija, Estonija i Litvanija kao i bivši prijatelji Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i delovi razbijene SFRJ (Slovenija, Hrvatska i deo Bosne) koje su već deo EU ili nastoje da to postanu a već su se izjasnile da žele da pristupe NATO paktu.
Jedina smetnja tom planu velikog brata trenutno su Belorusija, Moldavija.
Naravno i Srbija od koje su (na silu) oteli deo teritorije i na njemu izgradili najveću vojnu bazu u Evropi - Bondstil. (Obavezno pročitaj)
Prevod
Negde u pozadini kosovske priče je vojna baza Bondstil, koja je potpuno slučajno najveća američka vojna baza, postavljena na stranom tlu, još od rata u Vijetnamu.
Treba imati na umu, da Bondstil (koji je navodno trebalo da osigura povratak i bezbednost izbeglica na Kosovu), je sasvim slučajno, postavljen u blizini „vitalnih“ naftnih instalacija, kao što je Trans-Balkanska naftna trasa.
I lako se može pogoditi, da je od početka milenijuma Kosovo pod „upravom“, baš onog korporativnog giganta, koji je krenuo u nelegalnu invaziju na Irak, sa namerom da osigura svoj profit.
I konačno, najveći interes za nezavisnot ove srpske pokrajine ima administracija koja je pod upravom korporacija kao sto su Halliburton Oil i Kellig-ov Brown i Root (KBR)
Nastavlja se....
Нема коментара:
Постави коментар