METROPARKING 3

12 SEKUNDI

METROPARKING Leskovac

Evo računa za naplaćeno parkiranje vozila na P.P. ROBNA KUCA u Leskovcu.
Reklo bi se račun ko i svaki drugi.
A nije.
Nije jer su mi naplatili 27,00 dinara za započet sat korišćenja.

I to bi bilo u redu da taj ZAPOČETI SAT KORIŠĆENJA u trajanju od 12 sekundi nije nastao zbog loše organizacije DAVAOCA USLUGE odnosno METROPARKINGA.
A evo i zašto.
Prijem i ispuštanje vozila obavlja samo JEDNO LICE tako da se i na izlasku i na ulasku čeka po nekoliko minuta a ponekad i po pola sata. Ako ste ušli u ulicu i krenuli da ga parkirate nije moguće vratiti se (ulica je tesna) i prinuđeni ste da čekate. Kada nekako uđete po nekoliko minuta se čeka da neko od parkiranih oslobodi mesto.

Za to vreme neki dečaci navale da vam peru stakla, da vam nude neke stvarčice kupljene u obližnjoj kineskoj prodavnici, da vam kao pomažu da pronađete slobodno parking mesto uz uobičajeno "daj neki dinar", a ima ih koji samo prose.
Nakon svih tih peripetija odahnete i napokon krenete da obavite ono za šta ste zapravo i došli u ovaj grad.
Vraćate se, ulazite u auto i krenete ka izlazu.
Stajete ponovo u neku kolonu vozila, kao na granici ili naplatnoj rampi kod NAISA ili BUBANJ POTOKA.
Sa malo više sreće nekako se provučete bez ogrebotina (meni su jednom ovde, dok sam bio otsutan, polomili štop lampu) i dolazite do rampe.
A ono jedno lice - radnik parking servisa, ne žuri.
On polako, bez žurbe, najpre primi nekoliko vozila.

 Dođe do kućice, nešto kucka na kasi pa odnese papirić prvom iz kolone koji čeka za ulazak.
Vi čekate da izađete.
Vreme ide.
Tik, tak, tik, tak....
Onda se vrati pa opet nešto kuca, odnosi i daje sledećem nervoznom vozaču, koji bi da uđe.
Vi i dalje čekate na izlazak sve nervozniji.
Tik, tak, tik tak....
A onda onaj JEDAN JEDINI RADNIK (ili činovnik, ko bi ga znao) proceni da je vreme da i vas odradi, da izvinete.
Vreme teče....
On polako prilazi, uzima vam onaj listić koji vam je dao kod ulaska (na kome stoji napomena da PARKIN SERVIS NE ODGOVARA ZA VOZILO).
Polagano odlazi do kućice... a vi već ključate.
Vreme prolazi....
Onaj jedan jedini radnik opet nešto kucka i vraća se da vam naplati.
A vi dajete pare i ne čekajući kusur bežite što dalje i od parkinga i od tog radnika i od Leskovca.
Dođe vam da pobegnete i iz Srbije.
U materinu!
Što dalje od terora i pljačke.

A još nešto o onom mom ranijem bliskom susretu sa PAUKOM o čemu sam pisao.
Kome god sam ispričao šta mi se dogodilo on bi me upitao:
- Jel u Mlinskoj kod Sajma?
- Da, tamo.
A on bi dodao:
- I meni su tu sa tog mesta odneli auto. A znaš li da se taj deo ulice vidi sa prozora načelnikove kancelarije?
- Nemam pojma. Daleko im lepa kuća - kažem ja.
Slučajnost?
Mislim na taj prozor i odnošenje vozila.
Ja ne verujem u slušajnosti!
Money, money, money.... Što bi rekla Liza Minnelli...
Ili  grupa Abba.
Kad već pomenuh grupu ABBA ajd bar da ih poslušamo i odagnamo sumorne misli nakon ovog podsećanja na METROPARKING.
UŽIVAJTE.

Da se prekrstiš i levom i desnom!

Sličan tekst o parkiranju u Leskovcu je i ovde. na FACEBOOK-u