Da.Zima je već uveliko a snega bi nešto malo pa ode. Pa i novu godinu dočekasmo bez snega.
A deca ko deca.
Ona bi da se sankaju i grudvaju, pa čim ustanu, trče do prozora. Gledaju da slučajno nije palo makar malo snega.
Koliko da se zabeli.
Gledaju u nebo pa u okolna brda i vraćaju se, malo razočarana u krevet.
Prođe jedan vanredni đački raspust (zbog gripa), pa Božićni praznici, onda i redovni raspust a snega nema pa nema.
Ima li ovo neke veze sa tim "globalnim zagrevanjem", "ozonskim omotačem", Bogom ili nečim drugim, neznam.
I neću da znam!
Malo nas poplašiše sa ovim gripom.
Svinjski ili Meksički svejedno je tek u narodu nasta neka zbrka.
A kako i ne bi.
Jedni nas hrabre, drugi plaše, treći kažu: "vakciniši se obavezno", četvrti: " ma to je neka svetska (ili belosvetska) zavera"; peti kažu: "izmislili je Farmaceuti". Pa ti sada budi pametan ako možeš i ako znaš. Ja opet kažem, ne znam.
I neću da znam!
Kao da je došlo neko ludo vreme gde važi ona narodna: "što manje znaš - bolje živiš".
O globalnom zagrevanju, gripu, epidemiji i pandemiji toliko.
A mene kao da je uhvatio zimski san.
I to već poodavno.
Zašto ovo kažem?
Pa zato što se nisam javljao već duže vremena.
A obećao sam u onom prvom postu "Predstavljanje".
Nakon toga sam samo postavio onu sliku gde prikazujem jedan isti kadar u dva različita perioda; jesen-zima .
Ja tamo konstatujem da je jesen lepa a i vas pitam da mi to potvrdite.
A da, tu je i video klip koji sam napravio iz vozila. Bio sam u obilasku moje kuće nakon što je pao prvi kratkotrajni, ovogodišnji sneg.
Napravio sam neke fotografije snimljene ranijih zima a pokazaću vam i neke snimljene sada .
30. januar 2004. godine
30. januar 2004. godine
30. januar 2004. godine
Ovo je ono isto mesto gde je bio Džip sa one slike gore, snimljeno 19. decembra 2009. godine na dan Svetog Nikole.Evo i klipa kada sam odlazio u obilazak.
Ja ovako, malo o zavičaju, malo o drugim stvarima, na moj nači i kako ja vidim neke stvari.
Ako vam se ovo što sam napisao (a pisaću još), dopadne, možete prokomentarisati.
Javite i drugim svojim prijateljima.
Neka pogledaju, što se kaže, ništa ne košta.
Ako vam se pak ne dopadne znate šta treba; Klik i - Good bye.
Još nešto da vam kažem.
Prolazim ja teko, pre neki dan ulicom i onako u prolazu, čujem kako dva, malo starija gospodina, pričaju kako su nekima neke plate povećane za 10.000 dinara. Pomislih eto lepe vesti.
Produžim ja dalje i kažem sebi: "nisi ti Tomo to dobro čuo. Tate (tako ih ja zovem) iz MMF su rekli da plate i penzije nikako ne smeju da se povećaju."
Inače.....ne smem ni da pomislim šta bi nam uradili.
Nisam vam rekao. Ja u zadnje vreme ne čitam novine. Nekako im ne verujem, a ni sam ne znam zašto. Čak ni sajtove ovih naših (a i tuđih) novina ne gledam.
I tako vratim se ja kući i pravo kod komšije. A moj komšija pravo da vam kažem, sve zna. Ispričam ja njemu šta sam čuo. Komšija, moj dragi sveznajući komšija, meni sve lepo i natenane objasni kako to samo on ume.
Kaže on meni:"Komšija, MMF nije zabranio našim poslanicima da sebi povećaju plate i to što si čuo odnosi se na njihove plate".
Ovo što sam ja stavio pod navodnike je mnoogo, mnoogo i šire i duže. No obzirom da ja imam dosta vremena sveo sam celu tu priču na jednu proširenu rečenicu.
Ovde ću da prepričam jednu anegdotu koju sam negde, nekada od nekoga čuo.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>
Upitali nekog poznatog pisca kako može da piše tako "debele" knjige.
On njima odgovori da nema dovoljno vremena da piše "tanke knjige".
"Kako to?" - upitaše ga, začuđeni ovakvim odgovorom.
"Pa, da bih u malo reči ispričao ono što sam naumio a da to bude jasno, treba mi mnogo vremena i razmišljanja. Kako ja nemam toliko vremena na raspolaganju, ja pišem opširno"-odgovori pisac.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>
Htedoh da pitam komšiju odakle pare za to povećanje, pa odustadoh. Moj komšija bi mi verovatno i to nadugačko i naširoko objasnio.
Zahvalim se ja mom dragom sveznajućem komšiji. Sav srećan (pa njih ima samo 250), vratim se kući, uključim TV, kad tamo, naši pametni i prepametni, rukovodioci razmatraju mogućnost da otkažu kupovinu naručene vakcine za onu gore pomenutu pan....pan...pan... bolest. Biće znači para za ono povećanje a možda i za nešto više.
Nakon ovoga red je da vidite i nešto lepše.
Slike iz mog voćnjaka. Reči nisu potrebne.
Na zdravlje!
Prolazim ja teko, pre neki dan ulicom i onako u prolazu, čujem kako dva, malo starija gospodina, pričaju kako su nekima neke plate povećane za 10.000 dinara. Pomislih eto lepe vesti.
Produžim ja dalje i kažem sebi: "nisi ti Tomo to dobro čuo. Tate (tako ih ja zovem) iz MMF su rekli da plate i penzije nikako ne smeju da se povećaju."
Inače.....ne smem ni da pomislim šta bi nam uradili.
Nisam vam rekao. Ja u zadnje vreme ne čitam novine. Nekako im ne verujem, a ni sam ne znam zašto. Čak ni sajtove ovih naših (a i tuđih) novina ne gledam.
I tako vratim se ja kući i pravo kod komšije. A moj komšija pravo da vam kažem, sve zna. Ispričam ja njemu šta sam čuo. Komšija, moj dragi sveznajući komšija, meni sve lepo i natenane objasni kako to samo on ume.
Kaže on meni:"Komšija, MMF nije zabranio našim poslanicima da sebi povećaju plate i to što si čuo odnosi se na njihove plate".
Ovo što sam ja stavio pod navodnike je mnoogo, mnoogo i šire i duže. No obzirom da ja imam dosta vremena sveo sam celu tu priču na jednu proširenu rečenicu.
Ovde ću da prepričam jednu anegdotu koju sam negde, nekada od nekoga čuo.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>
Upitali nekog poznatog pisca kako može da piše tako "debele" knjige.
On njima odgovori da nema dovoljno vremena da piše "tanke knjige".
"Kako to?" - upitaše ga, začuđeni ovakvim odgovorom.
"Pa, da bih u malo reči ispričao ono što sam naumio a da to bude jasno, treba mi mnogo vremena i razmišljanja. Kako ja nemam toliko vremena na raspolaganju, ja pišem opširno"-odgovori pisac.
<><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><><>
Htedoh da pitam komšiju odakle pare za to povećanje, pa odustadoh. Moj komšija bi mi verovatno i to nadugačko i naširoko objasnio.
Zahvalim se ja mom dragom sveznajućem komšiji. Sav srećan (pa njih ima samo 250), vratim se kući, uključim TV, kad tamo, naši pametni i prepametni, rukovodioci razmatraju mogućnost da otkažu kupovinu naručene vakcine za onu gore pomenutu pan....pan...pan... bolest. Biće znači para za ono povećanje a možda i za nešto više.
Nakon ovoga red je da vidite i nešto lepše.
Slike iz mog voćnjaka. Reči nisu potrebne.
Нема коментара:
Постави коментар