Head of Family

Domaćin
(svaka sličnost sa drugim domaćinima je - namerna)
Nasledio sam od svojih prethodnika, jedno prilično dobro, tako reći dobro stojeće, domaćinstvo.
Neki kažu da je ono najbolje u okruženju.
Nasledio sam nekoliko krava muzara, traktore, kombajne, mlinove, njive, vinograde, šume....
Ma šta da vam pričam, postao sam gazda nad gazdama.
Ne moram da radim tako reći ništa.
Šetkam se tako po okolini, razgovaram sa kolegama.
Imam i savetnike iz drugih, udaljenih domaćinstava.  
U tim mojim, nasleđenim, posedima i objektima postavio sam rođake za nadzornike.
Ti moji rođaci su na lakše poslove rasporedili svoje rođake, a ovi pak svoje.
Pravo uživanje.
Niko ništa ne radi a svi lepo živimo.
Mislim JA, moji rođaci i rođaci mojih rođaka.
Čak i mačka, koju sam takođe nasledio (zvala se Milica pa smo je prekrstili u Polca), prestade da lovi miševe.
Samo spava i zadovoljno prede, a zna se dok mačka spava, miševi kolo vode.
Doduše ponekad se malo ljuti, kad je neko povuče za rep, pogleda na jedno oko, promeškolji se, okrene na drugu stranu i produži dremku.
JA onda obezbedim novu specijalnu macu Komunalku.
Nju sam naučio da ne lovi miševe.
Nek miševi rade svoj posao a Komunalka nek lovi golubove.
A, zaboravih da vam kažem.
Nabavio sam i specijalne čuvarkuće.
Da čuvaju mene i moje nadzornike imanja.
To je vrsta koju su imali davno pre mene neki raniji gazde.
Zvali su ih Žankići  pa sam i JA zadržao to ime.
Pitate se od koga da me čuvaju kad sam JA toliko dobar.
I lep.
Baš zbog toga što sam toliko dobar i lep.
Iako svima oko mene teče med i mleko i svi su prezadovoljni ima ih, brate, i zavidljivih.
A pojavili su se i neki koji bi da mi preotmu imanje.
Neće da može.
Dok je mene, mojih rođaka, rođaka mojih rođaka, kumova, moje Polce i mojih Žankića tu, neće da može.
Dok JA njima obezbeđujem da lepo žive nema zime za mene.
Neki sa mog imanja se žale da nemaju hleba.
Kao da je taj hleb najvažnija stvar na svetu.
Ma u pravu je bila ona gospođa - carica (ne znam kako se ono zvaše) kad je rekla "nek jedu kolače".
Zar ne?
Verovatno se pitate kako to da JA ne znam ime te gospođe-carice.
A zašto bi JA to trebalo da znam?
Pa JA imam i za to svoje rođake koji znaju umesto mene.
Što bi se JA zamarao takvim nečim?
Oni meni lepo napišu šta treba a JA to lepo pročitam i gotovo.
Ponekad, kad je nešto kraće JA čak napregnem moj mali mozak i verovali ili ne, naučim to napamet.
Kad kažem mali, mislim mali a ne mali.
Jel jasno?
Ono jes, malo mucnem, negde se i zapetljam, no to moji drugi dragi rođaci iseku i sve bude OK.
Pa zašto sam ih postavio tamo na tim mestima?
Jesam li JA gazda ili nisam!


Nastavlja se....