Alleged Organ Traffickers Charged in Kosovo V

O događanjima na prostorima Kosova i metohije o kojima ovde pišem postoji mnogo dokaza.
Veliki broj tih dokaza je predočeno zvaničnicima EU i Tribunalu u Hagu.
Na sve to nije bilo nikakve reakcije već se uporno održavala uvrežena slika o srbima kao lošim momcima i albancima kao ugroženoj zajednici.
Ta slika je stvorena mnogo ranije, odnosno još u vreme pravljenja planova na Zapadu za razbijanje Jugoslavije i SSSR.
Ona se morala održati radi opravdanja nelegalnog napada iz vazduha na srbe i Srbiju i pokrenutih procesa pred Hašklim tribunalom.
Izvestilac Dik Marti nije ostao imun na tu ogromnu antisrpsku propagandu u medijima.
U njegovom izveštaju i raznim izjavama on akcije legalnih državnih organa države Srbije u borbi za suzbijanje terorizma i kriminalne delatnosti albanske mafije ne smatra opravdanim.
A te akcije su imale baš takav karakter.
One su bile antiterorističke i cilj je bio zaštita svih građana Kosova od organizovanih kriminalnih grupa koje su ugrožavale i građane albanske nacionalnosti.
Dik Marti je pokazao izuzetnu hrabrost i zavređuje svako poštovanje.
On je pravičan u svojim nastupima i stiče se utisak da ima jaku želju da se na ovome istraje.
Sa druge strane, uočljiva su nastojanja pojedinih aktivnih i bivših svetskih moćnika i zvaničnika da se umanji značaj Martijevog izveštaja i onemogući pravedna i pravična istraga.

Bilo kako bilo na Internetu i po drugim medijima ovom izveštaju je posvećeno dosta pažnje.
Zbog toga ja ovde pokušavam da na jednom mestu grupišem neka pisanja o tome i omogućim čitaocu da sagleda, kakve su monstruozne zločine na Kosovu vršili miljenici Medlin Olbrajt, Bila Klintona, Tonija Blera, Vilijama Vokera, Ričarda Holbruka, Veslija Klarka, Džemi Šeja, Bernara Kušnera, Havijera Solane. Ovde imate napis o svedočenju Albanaca koja su dostavljena tužilađštvu u Hagu ali na koja se tada nije reagovalo.

A u pitanju je bila kriminalna grupa koja je trgovinom narkoticima finansijski toliko ojačala da je počela da razmišlja o ostvarenju davnašnjeg albanskog sna - Velike Albanije.
Počeli su sa nabavkom teškog naoružanja, uniformi i ostalih stvari potrebnih za organizovanje paravojske.
Na ruku im je išlo i ti što je u susednoj Albaniji na vlast došla slična grupacija kriminalnih struktura sa kojopm su napravili spregu radi ostvarenja zajedničkog cilja.
O tome kako je sve to počelo moglo bi da se dosta piše, no to nije tema ovog napisa a ja nisam osoba koja bi to mogla da uradi.

Evo jednog od tih svedočenja na koje nije reagovano.
Ili možda jeste?
Verovatno je uništeno kao i mnogi drugi dokazi koje je Haški tribunal uništavao kada nisu odgovarali njihovim zacrtanim ciljevima. 

Dokazi: Hladnjača za otete Srbe

U svedočenjima osmorice Albanaca koja je tužilaštvu u Hagu novembra 2003. dostavio Pol Kofi, direktor pravosuđa UNMIK-a, utvrđena su imena desetoro Srba koje su svedoci identifikovali kao žrtve trgovine organima na Kosovu.

Žuta kuća na severu Albanije

 
Jedan svedok je potvrdio da su Siniša Vitošević, Gradimir Majmarević, Dragoljub Slavković, Mladen Vasić i Mileta Đukić bili zatočeni u Tropoji, odakle su Srbi prebacivani u „žutu kuću", gde su im vađeni organi. Potvrđeno je i da je nastradala Slađana Fan, za koju je svedok rekao da ju je video u „žutoj kući".
 

Spisak žrtava 1. Vlastimir Stevanović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999. 2. Dragan Jaćimović, u grupi Srba transportovanih iz sela u blizini Suve Reke u Albaniju krajem jula ili početkom avgusta 1999. 3. Zlatko Antić, prebačen iz sela u blizini Prizrena u Albaniju u julu ili avgustu 1999. Veruje se da je ubijen pre dolaska u Albaniju 4. Siniša Vitošević, svedok potvrdio da je bio zatvoren u Tropoji 5. Gradimir Majmarević, bio zatvoren u Tropoji 6. Dragoljub Slavković, bio zatvoren u Tropoji 7. Mladen Vasić, bio zatvoren u Tropoji 8. Mileta Đukić, bio zatvoren u Tropoji 9. Pera Ristić, bio zatvoren u Tropoji 10. Slađana Fan, zatvorena u kući u Peškopiju u septembru ili oktobru 1999. Svedok kaže da je video ženu koja liči na nju u Albaniji i veruje da je odvedena u kućnu kliniku u Burelju

Svedok opisan kao Albanac sa severozapadnog Kosova, koji je od 1998. služio kao vozač i niži operativac u UČK, potvrdio je identitet nastradalih Vlastimira Stevanovića, Dragana Jaćimovića i Zlatka Antića.
 
Ovaj svedok, za koga su istražitelji utvrdili da je nestao u martu 2003. godine, učestvovao je tri puta u transportu zatvorenika i srpskih leševa sa Kosmeta u severnu Albaniju i dva puta u dopremanju zatvorenika u „žutu kuću".
 
"Moja prva pošiljka je bila oko 20. jula, druga je bila oko 23. jula, a poslednja je bila početkom avgusta. U jutro 20. jula (plus-minus jedan dan) bio sam u gradu u blizini mog sela, istočno od Peći. Došao sam da vidim mog pretpostavljenog Petrita Agušoljija. Rekao mi je da mu je Rešad Zajmi tražio vozača za jedan posao. P. A. mi je rekao da odradim posao, držim jezik za zubima i zaboravim na ovaj zadatak ako želim da dočekam dugu starost. Dali su mi prašnjavu hladnjaču SAAB. Hladnjak pozadi nije radio", ispričao je taj svedok.
 
"Nakon što smo došli u Prizren, rečeno mi je da skrenem prema Suvoj Reci. Prošli smo Ljutoglav i zaustavili se jedan kilometar posle Ljutoglava. Tamo je bilo oko 30 zatvorenika uključujući jednu ženu, koji su nas čekali, kao i deset vojnika OVK. Zatvorenici su očigledno dugo pešačili. Bili su prašnjavi i prljavi, a neki od njih su imali modrice. Bio je jedan vojnik OVK koji je ispitivao Srbe. Jedan od njih je rekao da se zove Dragan Jaćimović iz Šilova. Imao je oko 40 godina. Ostali Srbi su bili iz Ratimlja, Oćeruše i Gnjilana. Bilo je nekoliko ljudi sa prezimenom Kostić iz Ratimlja", naveo je svedok.
 
On je dodao da je "u blizini glavnog puta pristigla druga grupa od 15 zarobljenih Srba".
 
"Džip je sporo vozio ispred njih sa pripadnicima OVK unutra. Četvorica ili petorica pripadnika OVK išli su pored Srba. Među ljudima sam prepoznao Vlastimira Stevanovića, bio je kelner u Armijskom klubu u Prizrenu. Bio je mršav, oko trideset godina. Nekoliko Srba je nosilo uniforme. Rečeno mi je da su to zarobljeni MUP-ovci i vojnici. Kada smo stigli u Kukeš, skrenuli smo na sever i tamo sam isporučio Srbe", kazao je svedok.
............................................................................................................................
Dik Marti je s pravom zabrinut za sudbinu svog izveštaja. On verovatno oseća da u Evropi ne postoji potrebna odlučnost da se istraga i procesi dovedu do kraja.
Nadajmo se da će makar on biti dovoljno uporan i dosledan u svojim nastojanjima.
Ovde prenosim njegova zapažanja iz razgovora koji je sa njim vodila BBC-jeva saradnica Nataša Jokić u Strazburu.

Hronika 
Dik Marti: Iznenađen sam izjavom Ketrin Ešton da nema potrebe za imenovanjem specijalnog tužioca za trgovinu organima na Kosovu

Četvrtak, 27. januara 2010. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u sredu tri rezolucije koje se tiču zapadnog Balkana - o zaštiti svedoka, saradnji u kažnjavanju ratnih zločina i regionalnom pomirenju. Izvestilac Žan-Šarl Gardeto naglasio je da se mora obezbediti postojana zaštita svedoka, što je, smatra, jedini način da se dođe do istine o sukobima u bivšoj Jugoslaviji. "Opterećenost prošlošću" Ključno pitanje koje se sada postavlja je ko bi trebalo da vodi istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija. BBC-jeva saradnica u Strasburu Nataša Jokić o tome je razgovarala sa gospodinom Martijem, koji upozorava na opasnost da njegov izveštaj, uprkos ogromnoj podršci, ostane mrtvo slovo na papiru. "Ako se pogledaju državna pravosuđa i međunarodno pravosuđe u regionu, te strukture nisu bile sposobne da zaštite svedoke. Čim je reč o procesu nekome ko je na visokoj političkoj funkciji ili visoko u kriminalnoj hijerarhiji - konstatujemo da svedoka jednostavno nema. Svedoci i njihove porodice se zastrašuju, a bilo je i ubistava svedoka. Najviše me je šokirala činjenica da je moj izveštaj izazvao skandal, dok su ubistva svedoka koja su se događala poslednjih godina bila propraćena opštom ravnodušnošću. Mislim da međunarodna zajednica mora da reaguje. Problem je u tome što ima još mnogo ministara i političara koji su opterećeni odlukama koje su donosili u prošlosti i koji bi morali da poreknu nešto što su ranije uradili. Možda će nova američka administracija moći da nagovesti novi pravac, pre svega zato što Vašington na Kosovu i na Balkanu ima mnogo više uticaja i mnogo mu se više veruje nego Evropskoj uniji." "Incestuozna klima" Dik Marti je iznenađen izjavom šefice evropske dilomatije Ketrin Ešton da nije potrebno da se imenuje specijalni tužilac za navode o trgovini organima: "Kosovo je mala zemlja, svi se znaju i lako se stvara nešto što bih opisao kao "incestuoznu klimu". Veoma sam šokiran činjenicom da se bivši funkcioneri UNMIK-a danas nalaze na funkcijama koje plaćaju kosovarski lideri, iako to samo po sebi nije protivzakonito. Danas je bivši čovek broj dva UNMIK-a na platnom spisku gospodina Haradinaja, a jedan savetnik gospodina Tačija takođe je bio u misiji UN. Mislim da to ukazuje na postojanja krajnje promiskuitetne klime. Da bi pravosuđe bilo zaista nezavisno i objektivno, neophodbno je da se izmesti sa tog malog prostora nabijenog emocijama. Potrebno je da se formira jedna ad hok pravosudna institucija, koja bi se bavila isključivo istragom trgovine organima i bila izmeštena izvan Kosova. Potrebno je takođe da ta institucija bude u stanju da zaštiti svedoke i njihove porodice - ne samo za vreme procesa nego i posle njega." "Ko stoji iza Dika Martija?" Dik Marti nije iznenađen kritikama kojima je izložen i pitanjem "Ko stoji iza Martija?", koje se, posebno na Balkanu, često čuje: "Oni koji me poznaju u Švajcarskoj se ne čude, jer sam tamo poznat po tome da sam uvek delovao kao slobodan strelac, nikada nisam bio samo poslušni član svoje stranke, uvek sam radio isključivo po savesti. To jeste bila moja slabost, ali i moja snaga. Razumljivo je da me na Balkanu optužuju da sam instrument Srba ili Rusa. To je dobro poznata šema po kojoj se izmisli spoljni neprijatelj da bi se učvrstila vlast. Uvrede albanskog premijera Beriše, koji me naziva antisemitom i rasistom, nisu samo vulgarne, nego predstavljaju i političku zloupotrebu mog izveštaja radi rešavanja unutrašnjih problema sa kojima se suočava. Ali ja sam zadovoljan. U Albaniji i na Kosovu ima inteligentnih ljudi, kulturnih ljudi, koji će vremenom razumeti stvari. Kao i u slučaju mog izveštaja o zatvorima CIA-e, pokrenuće se dinamika istine koja će kao neki točak možda dugo da se okreće, ali će na kraju biti potvrđeno ono što sam naveo u izveštaju. Želim da u tom regionu građani imaju pravu demokratiju, da njihovi političari budu pošteni i da svoje političke funkcije ne tretiraju kao privatno vlasništvo." (BBC)

..............................................................